Доктори, проф. Э. Шерназаров



Download 27,26 Mb.
Pdf ko'rish
bet132/392
Sana27.03.2022
Hajmi27,26 Mb.
#513337
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   392
Bog'liq
Zoologiya (xordalilar) - S. Dadayev, Q. Saparov

Яширин жабрапилар 
(Ciyptobranchoidea) кенжа туркуми вакиллари 
думлилар туркумининг энг соддаларидан хисобланади. Буларнинг умурткалари 
амфицел типда, уругланиши ташки. Бу кенжа туркумга яширин жабрапилар 
(Cryptobranchoidae) ва бурчактишлилар (Hynobiidae) оилалари киради.
Яширин жабралилар (Cryptobranchoidae) оиласига 
энг содда ва 
примитив думли амфибиялар киради. Бу оиланинг вакилларига Япониянинг 
тогли дарёларида хамда Марказий Хитой дарёларида учрайдиган Япония 
гигант саламандраси (Megalobatrachus japonicus) билан Америкада таркалган 
буйи 70 см келадиган яширин жабрали саламандралар (Cryptobranchus 
alleghensis) киради. Япония гигант сапамандрасининг узунлиги 160 см гача 
боради. Оталаниши ташки, тошларнинг тагида учрайди. Улар тухумларини 
секин окадиган сувдаги инларига куяди. Бу саламандра овланади, гушти 
овкатга ишлатилади.
Бурчактишлилар (Hynobiidae) оиласига 
жуда хдм примитив булган 20 
га якин тур киради. Уларнинг умурткаси 2 томондан ботик, яъни амфицел 
типда тузилган. Оталаниш ташки. Бурчактишлилар асосан Шар кий Осиёнинг 
тайга минтакаларида таркалган. Бу оиланинг типик вакилларига сибир турт 
бармокли бурчактиши, яъни сибир турт бармокли тритони (Hynobius), учар 
бака (Keyserlingii), еттисув бакатиши (Ranodon sibincus) ва уссурий тирнокди 
тритони (Onychodactylus fischeri) киради. Сибир бурчактишлилари сувда асосан 
урчиш даврида яшайди. Улар сову к мухитга чидамли, 2-4° С хароратда х;ам 
харакатсиз хаёт кечиради.
Думлилар туркумининг энг куп турлари 
саламандралар (Salamand-
roidea) кенжа туркумга 
киради. Бу кенжа туркумга 3 та оила киради.
1. 
Хакикий саламандралар (Salamandridae) 
оиласи вакилларининг 
шакли калтакесакларникига ухшаш, думи узун дойра шаклида, икки жуфт
168
www.ziyouz.com kutubxonasi


оёклари яхши ривожланган. Уругланиши кчки. Личинкалари ташки жабралар 
билан нафас олади, вояга етганларида жабра булмайдиулар упка ва териси 
оркали нафас олади. Умурткалари опистоцел типда, пастки ва юкориги 
жагларида тишлари бор, ковоклари яхши ривожланган. Хакикий сала­
мандр ал ар оиласининг 40 га якин турлари бор, типик вакилларига тритонлар 
(Tritums) ва саламандр ал ар (Salamandra) киради. Тритонлар Европада, 
Кавказда, Сибирда, баъзан Урта Осиёда х,ам таркалган. Оддий ва тарокли 
тритонлар езда туриб колган ёки секин окадиган ичи усимликлар билан 
копланган сувларда учрайди. Улар сувда урчийди, личинкалик даври хам сувда 
ривожланади, Тритонлар уз тухумларини сув остидаги усимлик илдизи остига 
ёки тош остига, ер ёрикларига куяди, Ёз охирида тритонлар сувдан ташкарига 
чикиб дарахтларнинг танаси остита, тошлар остига, ер ёрикларига, баргларнинг 
остига кириб кишлаб чикади. Бах;ор келиши билан хали баъзи жойларда кор 
булса хам улар яна сувда яшашга утади. Хайвонлар озиги билан озикланади 
(110- раем),
Хакикий саламандраларнинг бир неча турлари Урта ва Жанубий 
Европада, Гарбий Кавказнинг гарбида, Кичик Осиёда ва Шимолий Африкада 
таркалган. Саламандранинг терисида деглар булади. МДХ да асосан ола 
саламандра учрайди.
Ола саламандра кундузи дарахт илдизлари остида яшириниб ётади, 
кечаси фаол булади. Холли саламандралар асосан Европа, Шимолий Африка ва 
Кичик 
Осиёда намли коронгу 

Download 27,26 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   128   129   130   131   132   133   134   135   ...   392




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish