Джонов. М. Назаров, С. Юкирова, К. Юл даш кв



Download 3,67 Mb.
Pdf ko'rish
bet9/76
Sana17.07.2022
Hajmi3,67 Mb.
#813079
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   76
Bog'liq
тупроқ муҳофазаси. мирзажанов к, назаров м, с.зокирова, е.юлдашев

Такрорлаш учун саволлар
1. Е р ю заси \ак,ида н и м ал ар н и биласиз?
2. Хайдаладиган ерлар ва уларни кдгьалараро такримланиши 
Кандай?
3. Х айд алад и ган ер л ар н и н г так си м л ан и ш и кандай?
’ 4. У збеки стон да ер турлари ва уларн и н г так,симотини гап и - 
риб беринг.
5. Э р о зи я ва э р о зи я ш у н о сл и к ним а?
6 . Э р о зи я ш у н о сл и к н и н г р и вож лан и ш б оски ч лари н и туш ун- 
ти р и б бери нг.
7. Т у п р о к н и саклаш , \и м о я л а ш деган да н и м ан и туш унасиз?
8. У з б е к и с т о н н и н г с у г о р и л а д и г а н е р л а р и н и э р о з и я д а н
саклаш д а н и м ал ар н и эътиборга о л м о к керак?
9. У збеки стон да ту п р о к м у\оф азаси ?
10. Э р о зи я , д е \к о н ч и л и к ва т у п р о к м у \оф азаси Уртасидаги 
ал о к ад о р л и к н им ал ард ан иборат?


II БО Б. ТУПРОК, УНУ М ДО РЛИ ГИ ГА САЛБИЙ ТАЪСИР
Э ТУВЧИ О М ИЛЛАР ВА УЛАРНИНГ ТУРЛАРИ
Таянч иборалар
Э к зо ген , эн д оген , вулкон, магм а, зи лзила, кри оген , геоло­
гик, ав р ази я , кучки , су ф ф о зи я, н ивац и я, ан троп оген , ён багир, 
ад и р, т о к с и к , ш урлан и ш , д еад э н ч и л и к , гидротехник.
2 .1 . Эндоген жараёнлар ва уларнинг тупрок эрозияси
ва дефляцияси билан богликлиги
Т аби атда ту п р о к н и н г парчалан иб, увалан и ш и га олиб кела- 
д и ган ва шу туф ай ли ун ум дорлигини кам айтирадиган ж ар аён ­
л ар и к к и га булинади: эн д оген ва экзоген. Э кзоген омил \а м уз 
н авбати д а и к к и га булинади: таб и ий ва антропоген.
Э н д оген (эн д ос — ички; генос — юз бериш ) ж араён лари ер 
и чи д а, т е к т о н и к \а р а к а т л а р сабабли юз беради. Ер каъ ри н и н г 
у згари ш и га олиб келади , чунки бу \ар ак атл ар турли тезл и к ва 
й ун али ш л ард а соди р булади. Улар сек и н , тез ва бир л а \за л и
булади. Е р н и н г ички к °б и ги д а эн ерги я кайта так си м л ан и ш и
\а м д а и с с и к л и к н и н г орти ри ш и бунга сабаб булади. И сси кл и к 
о к и м и магм а ёрдам ида м анти я каватидан кутарилиб, ер устки 
К исмигача ети б келади ё си н ги б кетади, ёки вулкон булиб оти - 
л и б
ч и к ад и . 
Т е к т о н и к
\ар ак атл ар
ф аол 
руй 
берса, 
ер 
К им ирлаш ига сабаб булади, агар у секи н руй берса жуда катта 
м ай д о н л ар н и эгаллаб олади, бунда ер к аъ р и н и н г бир то м он и
тезр о к , 
и к к и н ч и то м о н и се к и н р о к \а р а к а т ки либ, ун ин г 
кутари ли б ту ри ш и га сабаб булади. Б и р л а \з а д а юз берадиган 
т е к т о н и к ^оди салар ер ки м и рл аш и ва вулконлар отилиб 
ч и к и ш и га ол и б келади.
В улкон (вулкон — олов худоси) ер каъридаги магма 
х,аракати б и лан б о гл и к хддиса булиб, хрсил булган м а\сулотлар 
газ, су ю к ва кат т и к \о л а т д а булади. Вулкон хрдисаси юз бер- 
ганда атр о ф н и
t o f
ж и н слари ва кую нди коплаб олади. Бу 
ма^сулотлар эр о зи я га чидам сиздир. Вулконлар сунган ж ойлар-


да ер ости дан и с с и к терм аль сувлар чикади, бу каби сувлар 
таъ си ри д а турли ж и н сл ар эр и ш и туф айли ю вилиб кетади.
З и л зи л а ер н и н г устки ки см ид а кучли тул^и н ва зарбалар 
таъ си ри д а, ер м ан ти яси д а тек то н и к кучланиш и нати ж асида 
\о с и л
буладиган 
ходисалардир, 
ёхуд ер н и н г кучли 
ички
Кувватидан соди р булади. Бу си л ки н и ш лар горизонтал ва в ер ­
ти к ал й у н ал и ш и д а утади. Б аъзан кучли си л ки н и ш л ар таъ си р и ­
д а ер устки ки см и д а ёр и к д ар пай до булади, натиж ада туп рокн и
п арч ал ан и б к ети ш и га сабаб булувчи ж араён лар содир булади. 
Ё ри кд ар, у п и р и л и ш л ар , чукиб кетиш ва б ош ка ходисалар учун 
^ам сабабчи булади э р о зи я ж араён л ари н и кучайтиради.
Ер устки к и см и н и н г \а р а к а тга кели ш и га и н со н л ар олиб 
б орад и ган хуж алик ф ао л и яти х,ам таъсир этади, м асалан, ф о й - 
д али кази л м ал ар н и ковлаб олиш да катта-катта б уш ликлар 
\о с и л булади, ай н и к са кум ир казиб олин ган д а ер катлам и н и н г 
су ри л и ш и юз беради. К атта сув ом борлари ни сув билан 
тулд и ри лган да ун и н г атр о ф и н и ути риб-чуки ш и руй беради
ш у н и н гд ек , неф ть, ер ости сувларини чикари б таш лаганда \а м
ер утириб ко л и ш и ёки чукиш и кузатилади.

Download 3,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   5   6   7   8   9   10   11   12   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish