Джонов. М. Назаров, С. Юкирова, К. Юл даш кв



Download 3,67 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/76
Sana17.07.2022
Hajmi3,67 Mb.
#813079
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   76
Bog'liq
тупроқ муҳофазаси. мирзажанов к, назаров м, с.зокирова, е.юлдашев

Такрорлаш учун саволлар
1. М ухрф азага м у \то ж ерларн и н г унум дорлигига таъсир 
этувчи о м и л л ар н и тавси ф лан г.
2. Э н д оген ж араён л ар ним а?
3. Э к зоген ж ар аён лар ним а?
4. Э н д оген ж араён ва тупрок, х,имояси алокддорлигини ту- 
ш унтиринг.
5. Э н доген ж араён ва д еф л яц и ян и узаро б огли кл и ги н и тав­
си ф лан г.
6 . Э к зо ген ж араён ва эрр ози я сабабларини айтинг.
7. Э н д оген ж араён ва тупрок; унумдорлиги деганда н и м а­
л ар н и туш ун асиз?
8. Т у п р о кн и ем ирувчи умумий ом илларга кайсилар киради?
9. Ж а р л и к э р р о зи я си деганда ним ан и туш унасиз?
10. Т у п р о к унум дорлигига салбий таъсир этувчи ом илларни 
бартараф этувчи й улларни айтинг.


III БОБ. Ш АМ ОЛ Э РО ЗИ Я С И ВА УН И Н Г ОЦИБАТЛАРИ
Таянч иборалар
Ш амол эрозияси, нисбий намлик, кункир, каштан, чала чул, 
механик таркиб, енгнл, кузги калла, афегатлар, эрозияга барк,арор. 
тупрок, сиртининг шамолга чидамлилиги, реф ессион, структура, 
к,ора довуллар, антициклон, циклон, босим, фракция, диагностик, 
кувватли, уйдим-чун^ир, турбулент, сиртк,и куч, ихрта, кумилган 
тупрок,, кук ут, садро, минерал угат.
3.1 . Шамол эрозиясини келиб чикиш сабаблари
Ш ам ол эр о зи я си н ам ли ги етарли булмаган (ёги н гарч и л и кка 
Караганда буглани ш ку п р о к), б а\о р ги ва ёзги \ар о р атл а р юк,ори 
\а м д а \а в о н и н г н и сб и й нам лиги паст булган \удудларда кенг 
таркдлган. Д е ф л я ц и я га буз тупрокдар, буз-кун ги р ва каш тан 
туп рокд ари ва чалачул м и н такд л арн и н г тупроклари купрок; ду- 
чор булади, кучли ш амол эр о зи я си ш им олий ^удудларни \а м
к,амраб олади.
Ш ам ол эр о зи я си М аркази й О сиё, К рзогистон, Р арбий С и - 
б и р к и ш л о к хуж али кларига сезиларли зиён келтиради. Хусусан 
шу ж о й л а р н и н г т аб и и й ш ароитлари тупрок, д еф л я ц и я си н и н г 
р и во ж л ан и ш и га кулай. Тупрок, катлам и ни н г эрозияга чидам сиз 
тури: асосан ен ги л м ехан и к таркибли ва кам чири н ди л и ту- 
п рокд ар булиб, ш ам ол э р о зи я си н и н г кучайиш ига кулай ли клар 
яратади. У н и н г устига бу худудларнинг кен г м ай д он лари н и н г 
\а м м а ж ой и да кузги галла эки лм ай ди . усим лик к о п л ам и н и н г 
й укдиги \а м тупрок,нинг эрози яга чидам ли лиги н и пасайтиради.
Би р к,атор тад к и к р тч и л ар ш амол тезли ги ни турли м еханик 
тарки б д аги туп роцларга таъ си р и н и н г \а р хил були ш и н и исбот- 
лаб берди.
Е нгил м ехан и к тарк и б ли туп рокдар учун 3-4 м /се к . тезл и к- 
ка эга булган ш амол д е ф л я ц и я н и амалга ош и ри ш учун етарли 
булади. Д онадор тупрокдар, чангсимон структурой туп рокдарга 
н исбатан ш амол эр ози яси га чидамли булади.


Э к с п е р и м е н т а тадк,ик,отлар ш уни курсатадики, 1 мм дан 
катта улчамдаги кесакларда ш амол эрозияси га к,арши чидам 
к ески н ош ад и , 1 мм дан й и р и к агрегатларга эга булганда ту- 
прок,нинг устки 5 санти м етрли к,атламининг 60 ф оиздан ортиги 
э р о зи я га барк,арор булади. О б -\а в о н и н г узгариш и билан ер- 
н и н г к е сак л а н и ш и иш лов турларидан катъий назар сусайиб 
боради. Тупрок, си ртида ан ги з крлдик^ари сак^ан и б крлм оги 
зарур. Тупрок, си р ти н и н г ш ам олга чидамлиги куйидаги тен гла- 
мада уз ак си н и топади:
Q = 10 а _ 11К_ cS
бунда Q — эрозияланиш , г/5 мин; К - кесаклиги — 0-5 см, фоиз;
S — ш артли 
3HFH3 
микдори. Р еф есси я коэф ф ициентларининг 
Киймати: а — 3,2 - 4,0 атрофида, в - 0,02-004 атрофида, С -
0,02-0,005 атрофида. Бундан келиб чикддики, таш ки к,аватнинг 
механик таркиби ва тузилиш и биринчи даражали шамолга чи- 
дам ли лик а\ам и я ти н и касб этади.
Ш амол эрозиясининг типи иккита типчаларга булинади: 1- 
чангли (кора) довуллар; 2- \а р кунги (ма\аллий) шамол эрозияси.
Ч англи довуллар 3-5-10-20 йилда бир кайтарилади, жуда куч- 
ли (15-40 м /с) тезликка эга булган шамоллар натижасида, етарли 
булмаган н ам ланиш (нисбий намланиш 15-20 фоиздан кам) ша- 
роитда 'кузатилади. Одатда, чангли довуллар мартдан то октябрга- 
ча булган ораликда кузатилади, баъзан эса кузда \а м кузатилади. 
Чангли 
довуллар 
характери 
шамол 
тезлигининг 
суткали 
узгариш ига мос келади. Эрталаб бошланади, кундузи юкрри да- 
ражага етади ва кечкурун сунади. Кучли ш ом олларнинг пайдо 
булиш сабаби Континентал вилоятларнинг антициклони ва дарё- 
дан келувчи ц иклон орасидаги босимлар узгаришидир.
Ч ан гл и д овуллар характери ва ри вож лани ш и га тупрок, тар ­
киби катта таъ си р курсатади. Енгил м еханик тар ки б га эга 
булган ту п р о к д ар паст (4-5 м /с) дараж адаги ш ам олни н г кр и ти к 
тезли ги д а эр о зи я га учрайди. Енгил тупроцларда н ам л и к паст 
булганда ш ам ол эр о зи я си яхш и ривож ланади. Ч англи довуллар 
хуж али кларга катта зи ён еткази б, тупрокпарни ш и кастл ан ти ра- 
д и, э к и н л а р б и л ан б и ргали кд а 12-20 см гача тупрок,нинг 
си р тки к,атламини \а м олиб кетади. Олиб кетилган тупрок, 
м и кдори 120-125 т га етади.
К у н л и к (мах,аллий) ш амол эрозияси чангли буронларсиз 
н ам оён булади. Ш ам ол зарбалари тегадиган ки яли кларда у


як,к,ол н ам оён булади. Бу эр о зи я аста-секи н , леки н мунтазам 
равиш да ту п р о кд ар н и ем иради.
Ш амол эр о зи я си таъсирида туп рок таркибида кум аралаш- 
м аси н и н г м и к д о р и ортади ва чанг заррачалари м икдори камая- 
ди, бу ж араён ен ги л м еханик таркибли тупрокдарда намоён 
булади. Ч англи б уро н ларси з ш амол эрозияси к,ишда х,ам куза- 
тилади. К^орни ш ам ол учиради. Тупрок, намлиги йукдпади ва 
сиртдан куриб, ем и ри л ад и . Э рози ялан ган далал арн и н г кишдаги 
к,ора ранги “ к,ора совук,” туш унчасини белгилаб беради.

Download 3,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish