Джонов. М. Назаров, С. Юкирова, К. Юл даш кв



Download 3,67 Mb.
Pdf ko'rish
bet69/76
Sana17.07.2022
Hajmi3,67 Mb.
#813079
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   76
Bog'liq
тупроқ муҳофазаси. мирзажанов к, назаров м, с.зокирова, е.юлдашев

утларга Караганда 
купрок


туплайди (8-9 мартгача). Баъзан Фтор донадор фосфор угитида 
майдаланганига Караганда усимлик томонидан камрок, сурилади.
Ш ундай килиб, фосфорли угитларни микдорий ж и\атдан 
тупрокк
3
куп микдорда берилиши айникса, фтор моддасини 
купайиш ига ол"иб келади, шунингдек, уран ва горий моддалари 
\ам хом ашё таркибида угитлар ишлаб чикарилганда \ам
йуколмайди, тупрокдан усимлик танасига утади.
Уран, торий ва фторни турли экинлар томонидан сингдириб 
олиниш коэффициенти га тухталсак шундай хулоса килаоламизки, 
у тупрок турига узвий боглик булади (36-37-жадваллар).
Жадваллардан куриниб турибдики, минерал угитлар норма- 
си билан уран ва торийни гуза томонидан узлаштирилиши 
уртасида узвий алока бор экан.
Хамма типдаги тупрокдарда мутлок назорат (угитсиз) мо­
нокультура 
ва 
алмашлаб 
экиш 
вар и ант и га 
Караганда 
узлаш тириш
коэф ф ициенти 
энг кам булар экан. 
Рузада 
узлаштириш коэф фициенти 0,07 дан 0,5 гача, маккажухоридан
0,3 дан 0,68 гача булди, торийда \ам шу конуният кайтарилди. 
Умуман, уран, торийни узлаштириш коэффициенти беда ва 
маккажухоридан кам булиши аникданди.
Уран ва торийни тупрокда тупланиш ини узаро солиштир- 
сак. энг купи типик буз тупрокда, энг ками утлоки-аллювиалда 
булиши аникданди.
Демак, агрокимёвий моддалар биосферага, аниги, тупрокка 
салбий таъсир этади, унинг сабаблари куйидагилардир:
1. Угитлардан н о туф и фойдаланиш натижасида тупрокдаги 
озука моддаларини мувозанатини ва айланиш ини бузади, 
унумдорлик ва аф о к и м ёви й хоссалари тартибли йуналишдан 
четга ч и кади.
2. Угитларни кУллаш технологияси бузилишидан, уларнинг 
сифати 
ва 
хусусиятлари 
талаб 
даражасида 
эмаслигидан 
\осилдорликка ва уни сифатига салбий таъсир этишидан.
3. М акро- ва м икроэлементларнинг узаро нисбати бузили­
шидан касалликларни келтириб чикаради, тупрокни ф итосани­
тария а\воли ёмонлашади.
4. Солинган угитларни ер ости сувларига утиши окибатида 
сув утларини купайиш и сувни ифлосланишига олиб келади.
5. Азотни атмосферага учиб ифлослантириши окибатида 
киш илар яш айдиган жойларда микроикдимни ёмонлашуви. 
угитлар билан тупрок уртасидаги узаро богликдик мураккаб 
булиб, купинча угитлар ювилиш, учиш на тупрокда бирикма- 
лар \осил килиб узлашмайдиган \олатларга утади.



Download 3,67 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   76




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish