Диссертацияларининг асосий илмий натижаларини чоп этиш тавсия этилган илмий нашрлар ва Россия



Download 14,49 Mb.
Pdf ko'rish
bet46/243
Sana25.03.2022
Hajmi14,49 Mb.
#510123
TuriДиссертация
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   243
Bog'liq
Иқтисодиёт- тахлил ва прогноз журнал 2 сон 2021 факат

2010
2011
2012
2013
2014
2015
2016
2017
2018
2019
2020
Ялпи жамғариш 
(ЯИМга нисбатан фоизда)
26,5
26,6
25,6
25,5
26,5
26,1
26,4
29,5
37,6
45,2
37,5
Ялпи жамғариш (жорий нархларда, 
миллий валютада, млрд. сўм)
19 608,3
25 822,9
30 840,7
36 804,3
46 884,3
54 784,2
63 946,4
89 167,0
153072,7 230469,5 217 362,2
Ялпи жамғариш (жорий нархларда, 
млн. AҚШ долларида)
12 359,6
15 056,4
16 318,2
17 563,7
20 283,0
21 327,5
21 562,3
17 411,6
18 970,8
20 702,2
21 596,4
Aсосий капиталнинг ялпи жамға
-
рилиши (ЯИМга нисбатан фоизда)
24,1
22,1
22,2
23,1
23,4
23,3
22,8
25,6
32,9
40,9
37,1
Aсосий капиталнинг ялпи жамға
-
рилиши (йиллик ўсиш%)
4,2
2,6
10,6
11,3
9,8
9,4
4,1
19,4
29,9
38,1
-8,2
Aсосий капиталнинг ялпи жамға
-
рилиши (2010 йилги доимий 
нархлар, млн. AҚШ доллари)
11 240,1
11 532,4
12 754,8
14 196,1
15 585,1
17 055,7
17 759,1
21 199,3
27 537,9 38 029,9
34 911,4
Aсосий капиталнинг ялпи жамға
-
рилиши (2010 йилги доимий 
нархларда, миллий валютада, 
млрд. сўм.
17 832,3
18 296,0
20 235,4
22 521,9
24 725,6
27 058,7
28 174,6
33 632,5
43 688,6
60 334,0
55 408,2
Aсосий капиталнинг ялпи жамға
-
рилиши (амалдаги нархларда, 
миллий валютада, млрд. сўм)
17 832,3
21 456,2
26 659,8
33 363,2
41 448,8
48 897,7
55 371,8
77 308,8
133906,0 208 636,9 215 103,6
Aсосий капиталнинг ялпи жамға
-
рилиши (жорий нархларда, млн. 
AҚШ долларида)
11 240,1
12 510,3
14 106,0
15 921,6
17 931,5
19 035,9
18 671,0
15 096,0
16 595,4 23 604,0
21 372,0
1-жадвал
Ўзбекистон Республикаси бўйича ялпи жамғариш динамикаси
Манба:
 Ўзбекистон Республикаси Давлат статистика қўмитаси маълумотлари асосида муаллиф 
томонидан тайёрланди.


36
Iqtisodiyot: 
tahlillar va prognozlar
Шу ўринда, кейинги беш йилда миллий иқтисо
-
диётга киритилган жами инвестициялар ҳажмида 
маҳаллий корхоналар ва аҳоли сармоялари салмоғи 
ҳам кўпайди. Қайд этиш жоизки, 2020 йилда ки
-
ритилган жами инвестициялар ҳажмида хорижий 
инвестициялар ва кредит маблағларидан ташқари 
инвестициялар салмоғи 57,1%ни ташкил этди. 
Ялпи жамғариш таркибида асосий капиталнинг 
ялпи жамғарилиши (gross fixed capital formation) 
муҳим тузилмавий унсур ҳисобланади. Aгар ялпи 
жамғариш таркибида асосий капиталнинг ялпи 
жамғарилиши 2010 йилда 90,9 фоизга тенг бўлган 
бўлса, 2020 йилда у 99,0 фоизни ташкил этди. Бу 
ялпи жамғариш ҳажмида унинг аҳамияти юқори
-
лигини ифода этмоқда. 
Шу билан бирга, таъкидлаш жоизки, мил
-
лий иқтисодиётимизда асосий капиталнинг ялпи 
жамғарилиши бир текис кечмаяпти. Aгар 2011 йил
-
да ялпи жамғаришнинг ўсиш суръати 2,6% га тенг 
бўлса, 2019 йилда у 38,1% ни ташкил этди. 2020 
йилда мамлакатимизда коронавирус инфекцияси 
пандемияси жорий этилган шароитда эса асосий 
капиталнинг ялпи жамғарилишининг ўсиш суръа
-
ти ўтган йилга нисбатан 8,2%га пасайди. Бу мам
-
лакатимизда ҳали-ҳануз асосий капиталга инвести
-
цияларнинг барқарор оқими шаклланмаганлигидан 
даракдир. 
Миллий иқтисодиётга йўналтирилаётган ин
-
вестицияларнинг барқарорлиги кўп жиҳатдан ялпи 
миллий жамғармалар (gross national savings) ҳажми 
ва унинг ЯИМга нисбатан салмоғининг юқорили
-
гига боғлиқдир. Ўзбекистонда ялпи жамғарманинг 
ЯИМдаги салмоғи 2010-2020 йиллардаги динами
-
када тўлқинсимон кўриниш касб этди. 2011-2015 
йилларда ЯИМда ялпи жамғарма салмоғининг 
пасайиши кузатилди. Иқтисодий ислоҳотларни 
чуқурлаштириш даврида эса (2016-2020 йй.) Ўз
-
бекистон бўйича ялпи жамғарманинг ЯИМдаги 
улуши нисбатан анча яхшиланди. Айтиш керак
-
ки, 2018-2020 йилларда ялпи жамғармаларнинг 
ЯИМдаги улуши 40% лик кўрсаткич чегарасидан 
ўтган. 
Ваҳоланки, таҳлил этилаётган даврнинг даст
-
лабки йилида (2010 йилда) ялпи жамғарманинг 
ЯИМдаги улуши 32,0%ни ташкил этиб, даромади ўр
-
тачадан паст бўлган мамлакатлар бўйича ҳисобланган 
ўртача кўрсаткичга (Lower middle income (32,0%)) 
тенг эди. Мазкур кўрсаткич даромади ўртачадан 
юқори бўлган давлатларнинг ўртача кўрсаткичи
-
дан (Upper middle income (35,0%)) 3,0 ф.п.га ортда 
қолган.
Мамлакат ижтимоий-иқтисодий ривожланиши
-
нинг бугунги босқичида Ўзбекистон бўйича ялпи 
жамғарма ҳажми ва унинг ЯИМдаги салмоғи анча 
юқорилаган бўлсада, мазкур даража истиқболда 
барқарор иқтисодий ўсишни таъмин эта оладими 
- деган саволнинг туғилиши табиий. Ушбу ҳолат 
ялпи жамғарма нормаси қанча бўлиши керак деган 
саволга жавоб топишни тақозо этади. 
Иқтисодиёт амалиётида ялпи жамғарманинг 
олтин меъёри (нормаси) ва уни ҳисоблашга оид 
методологик ёндашувлар мавжуд эмас. Аммо, 
мамлакатларнинг ривожланишида ялпи жамғар
-
маларнинг тутган ўрнига бағишланган тадқиқот
-
лар шуни кўрсатдики, айнан ЯИМга нисбатан улар 
салмоғининг катта бўлиши ижтимоий-иқтисодий 
тараққиёт асоси - барқарор иқтисодий ўсишни таъ
-
минлаб берар экан. Жаҳон банкининг маълумот
-
ларига кўра, 2019 йилда ялпи жамғармаларнинг 
ЯИМдаги улуши дунё мамлакатлари бўйича ўртача 
25%ни ташкил этган ҳолда, Жазоирда у - 38%, Қу
-
вайт ва Сингапурда - 43%, Замбияда - 44%, Хитой
-
да - 45%, Қатарда - 47%, Непалда - 49%, Жибутида 
- 50%, Макаода (Хитой) - 53%, Брунейда - 54%га 
тенг бўлган [15]. Мазкур кўрсаткичлар Ўзбекистон 
Республикасида ялпи жамғармаларнинг ЯИМдаги 
салмоғини ошириш бўйича эришилган натижалар 
чегаравий нуқтасига етган деб ҳисоблаш учун асос 
бўла олмаслигини кўрсатмоқда.

Download 14,49 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   42   43   44   45   46   47   48   49   ...   243




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish