Dilorom qosimova menejment nazariyasi

N azorat  savollari
1.  Nizo  deb  nim aga  aytiladi?
2.  K orxonada  nizolarning  tu tg a n   o'rni  qanday?
3.  N izoning  qanday  tu rlari  m avjud?
4.  Q oniqarsiz  k o m unikatsiyalarn ing  t a ’siri  qanday?
5.  Nizoli  vaziyatni  boshqarishning  qanday  usullari  m avjud?
6.  N izolarni  b a rta ra f  e tish n in g   qanday  sh ax slararo   u slu b lari 
m avjud?
7.  S tre ss  holatini  boshqarish  usullarini  ayting.
137

---

12-bob.  MARKETINGNI  BOSHQARISH
12.1.  M arketing  tu sh u n ch asi,  turlari  va  strategiyasi
12.2.  Bozor  im k o n iy atlarin i  o'rganish
12.3.  Korxona  bozori
12.1.  M arketing  tu sh u n ch asi,  turlari  va  strategiyasi
M arketing 
-   insonning  ayirboshlash  vositasida  talab  va  ehti- 
yojni  qondirishga  qaratilgan  faoliyatidir.  M a rk e tin g   tarkibiga  bo- 
zorni  o'rganish,  iste ’m olchi  b u yurtm asiga  k o 'ra  m ahsulotlar  assor- 
tim entini  rejalashtirish,  bozorni  egallash,  reklam a,  tovarlar  va  xiz- 
m atlarni  ishlab  chiqaruvchidan  is te ’m olchiga  yetkazib  berish  bilan 
bog'liq  tadbirkorlik  faoliyati  kiradi.  M a rk e tin g   k o n stru k to r,  m u- 
handis,  iqtisodchi  va  boshqa  m utaxassislarga  bozor  ehtiyojlari  bi­
lan  tan ish ish ,  is te ’m olchi  ushbu  m a h su lo tn in g   qanday  b o ‘lishini 
istashi,  un g a  qan cha  haq  to'lashi,  u  kim   uchun  zarurligi  haqida 
m ulohaza  yuritish  im konini  beradi.
B ozor  s h a ro itid a   k o rx o n a n i  b o sh q a rish   m a rk e tin g n i  ishlab 
chiqarish  siklining  boshiga  qo‘yadi,  chunki  xo‘jalik  qarorlarini  qabul 
qilish  asosida  ishlab  chiqarish  im koniyatlari  em as,  balki  bozor  ta- 
lablari,  haridor  ehtiyojlari  yotadi.  O xir  n atijad a  korxona  k o ‘lami, 
korxonani  bo shq arish n in g   tashkiliy  tarkibini,  m en ejm en t  tam oyil 
va  usullarini,  xizm at  k o 'rsa tish   yo'nalishlarini  bozor  belgilaydi.
B ozor  m u no sab atlari  sh aroitid a  korxona  bozor  k on yu kturasi, 
bo'lajak  sheriklar  im koniyatlari,  narxlar  o‘zgarishi  haqida  axborot 
olish  asosida  o 'z  ishlab  chiqarishini  m oddiy-texnikaviy  t a ’m inlash 
va  kapital  qurilishni  tovarlar  va  xizm atlar  bozoridan  (bevosita  ishlab 
chiqaruvchidan,  ulgurji  savdoda,  shu  jum ladan,  yarm arka,  kim oshdi 
savdosi,  ham da m oddiy-ta’m inot  va  boshqa vositachi  tashkilotlardan) 
re su rsla r  sotib  olish  yo'li  bilan  am alga  oshiradi.  N atijada  korxo- 
n an in g  reja-iqtisod,  texnika,  texnologiya,  ta ’m inot va so tu v  bo'lim lari 
vazifalari  o'zgaradi.  C hunki,  korxona  m uhandis-texniklari  resurs- 
lardan  qay  darajada  foydalana  olish  im koniyatiga  ega  ekanliklarini 
bilishlari,  bozor  t a ’siridan  holi  bo'lishlari  uchun  korxonada  bozor 
iqtisodiyoti,  korxona  ishlab  chiqarish  va  m oliya  siy osati  m asala-
138

---

lari  bo'yicha  axborot  m anbasi  bo'lgan  m axsus  m ark e tin g   xizm atini 
tashkil  etish  ehtiyoji  vujudga  keladi.
M ark etin g   bo'lim i  bozorni,  ijtim oiy  talab  holati  va  o'zgarishi, 
k onyukturani  o 'rg an ish   natijasida  korxonada  ishlab  chiqariladigan 
m ahsulot  zarurligi,  istiqboli  m asalasini  hal  etadi.
K orxonani  m a rk e tin g   v o sita sid a   b o sh q arish   a n c h a  m u sh k u l 
bo'lib,  k a tta   hajm da  reja-hisob  kitoblarini,  kadrlarni  qayta  tayyor- 
lashni,  m enejm ent  vazifa  va  usullarini  tubdan  o'zg artirish n i  talab 
qiladi.  F aqat  korxona,  butun  iqtisodiyot  xo'jalik  m exanizm ini  tu b ­
dan  qayta  qurishi  asosid ag in a  m a rk e tin g   ten d en siy asin i  q o'llash  
m um kin.  Aks  holda  korxona  tez  o 'zg aru v ch an   talabga  m oslasha  va 
ra q o b a t  k u ra s h ig a   b a rd o sh   b e ra   o lm a y d i.  Bu  k o rx o n a   foyda 
ko'rm asligi  va  undan  kelib  chiquvchi  boshqa  oqibatlarga  olib  kela­
di.  C hunki  faqat  iste ’m olchilar  ehtiyojini  hisobga  olib,  fan-texnika 
taraqqiyoti yutuqlaridan foydalana olgan  korxonagina  o 'z  m ahsulotini 
sotishdan  foyda  olishi  m um kin.
Bu  m a ’noda  am erikalik  avtom obil  m agnati  G .Fordning  fikrini 
t a ’kidlab  o 'tish   zaru r.  U ndan  qanday  qilib  m illioner  bo'lganligini 
so 'raganlarid a  quyidagicha  javob  bergan:  «Juda  oson.  M en  o 'z   av- 
tom obillarim ni  bozorda  boshqalarga  n isb atan   arzonroq  sotib,  o 'z 
ishchilarim ga  boshqalarga  n isb atan   k o 'p   haq  to'lagan m an* .  B un­
day  holda  u  sinishi  k erak  edi,  lekin  u  raqobatchilarini  bozordan 
siqib  chiqarib  bozorni  egallagani  uchun  millioner  bo'ldi.
T o v a r  p u l  m u n o s a b a tla r i  ja m iy a tn i  o 'z - o 'z in i  b o s h q a ris h  
m exanizm i  bilan  q u ro llantirgani  u ch u n   bebaho  x u su siy a tg a   ega. 
T artib g a  solinuvchi  bozor  x o'jalik   faoliyatini  is te ’m olchiga  qara- 
tish,  tashkiliy  tizimlar,  m enejm ent  tamoyili  va  usullarini  qayta  qurish, 
korxona  m aqsad  va  vazifalarini  o 'zgartirishni  talab  qiladi.
A m erikalik  iqtisodchi  F.  Kotler  o 'zin in g   m ash h u r  «M arketing 
bo'yicha  boshqarish»  qo'llanm asida  m ark etin g   tu rlarin in g   tasnifini 
b erg an .