Dermatovenerologiya va estetik tibbiyot



Download 1,63 Mb.
Pdf ko'rish
bet106/161
Sana25.02.2022
Hajmi1,63 Mb.
#293669
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   161
Bog'liq
DERMATOLOGIYA Jurnal N-4 2019 compressed

79
обмен опЫтом
ларда каналарни дерматоскоп ёрдамида излаш 
самарасиз экан.
Қўтирни диагностикасида фотодерматоско-
пия усулидан фойдаланилганида урғочи ка-
наларни бир қисми қўтир йўлларини суюқлик 
билан тўлганларида (қўтир йўлларини I тури-
да), бир қисми «қуруқ» (қўтир йўлларини II ту-
рида) аниқланишига имкон берган [6]. кўрсатиб 
ўтилган йўллар бир неча белгиларига кўра фарқ 
қилган: «қуруқ» йўллар юзаки жойлашганли-
ги, 80 % ҳолатларда бу йўлларда ҳаракатсиз 
бўлган урғочи каналар бўлиб, улар тухум қўйиш 
қобилиятини йўқотган бўлишган, 89,7 %да – ту-
хумлар кузатилмаган, 75,9 % да – личинка-
лар чиқиши учун йўлларни томида тешиклар-
ни йўқлиги аниқланган. «нам» йўллар «қуруқ» 
йўлларга нисбатан анча чуқурда жойлашганлиги 
маълум бўлган. улардан чиқариб олинган урғочи 
каналар фаол бўлиб, бу йўлларнинг томида те-
шиклар 96,9 % ҳолатда аниқланиб, йўлларнинг 
ўзи эса, эмбриогенезни турли хил ривожланиш 
босқичдаги тухумлар билан тўлганлиги кузатил-
ган. бу маълумотлар постскабиоз қичишишни 
механизмини тушунишга ёрдам беради. пост-
скабиоз қичишиш кўп ҳолатларда ўлган 
қўзғатувчига сенсибилизация ҳосил бўлишига 
асосланган, аммо бир қатор ҳолатларда «қуруқ» 
йўллардаги тирик қўзғатувчини маҳсулотларига 
сенсибилизация ривожланиши билан боғлиқ 
деб ҳисобланади (йўллардан чиқариб олинган 
урғочи каналарни морфологик ўрганилганида 
улар уруғланмаганлиги аниқланган). личинка-
лар чиқиши учун йўлларни томида тешикларнинг 
бўлмаслиги қўтир йўлларига препаратни кириши-
ни чегаралаганлиги кузатилган. бу ҳолатларда 
скабицид препарат билан қайта даволашни 
ўтказиш шарт эмаслиги, канани ўзи ҳалок бўлиши 
мумкинлиги аниқланган. Ўтказилган акара-
цид терапиядан кейин дерматоскопияда «нам» 
йўлларнинг томларида тешиклар билан топили-
ши қўлланилган терапиянинг нотўғри эканлиги 
ёки скабицидга резистент каналарнинг борлиги 
ҳақида маълумот беради. бу ҳолатда қўшимча 
даволашни ўтказиш лозимлигини кўрсатади. бир 
қатор изланишлар қўтирни диагностикасида дер-
матоскопияни самарадор эканлигини тасдиқлади 
[4, 7, 8]. 238 нафар беморларда ўтказилган из-
ланиш шуни кўрсатдики, ананавий терини қириб 
олинган текшириш билан дерматоскоп (стандарт 
х10 марта катталаштирилганида) орқали диагноз 
қўйиш таққосланганида, дерматоскопия, қириб 
кўриш усули каби, юқори диагностик сезувчан-
ликка эга эканлиги кузатилган (91 % га 90 % мос 
равишда) [9].
бош педикулёзи диагнози Pediculus humanus 
capitis ва уни сиркаларини топилишига асосла-
ниб қўйилади. дерматоскоп ёрдамида бош бити-
ни излаш қийинчилик туғдиради, чунки улар тез 
ҳаракат қилишади ва ёруғлик нуридан қочишади, 
шунинг учун кўпроқ сиркалар топилади [10]. Қов 
бити диагнози Phthirus pubis ва уни сиркаларини 
иккита қов сочлари ёки бошқа жойдаги сочлар 
бириккан жойлардан топилишига асосланади. 
болаларда phthiriasis palpebrum томонидан қош 
ва киприкларни алоҳида жароҳатланиши кузати-
лиши мумкин [11]. видеодерматоскопия пуч сир-
каларни (аэропланни эслатувчи шаклли, нурни 
ўтказувчи, озод ёрилган асосга эга бўлади) тўлиқ 
бўлган сиркалардан (тухумсимон, жигарранг 
тузилишли бўртиб чиқувчи чеккаси бор, тирик 
нимфларни ўз таркибида сақлаган) дифферен-
циация қилишга имкон беради, бу ўз навбатида 
давони муваффақиятли ёки барбод бўлганини 
аниқлашга ёрдам беради [10, 12]. видеодерма-
тоскопия ёрдамида сиркаларни келиб чиқиши 
турлича бўлган аморф оқишсимон тузилмали 
тангачалардан (псевдосиркалар: себореяли дер-
матитдаги тангачалар, сочлар учун лакини, соч 
цилиндрларини қолдиқлари) дифференциация 
қилишга имкон беради [12].
демодекоз касаллиги Demodex канасини ик-
кита авлоди томонидан чақирилади: фоллику-
ляр демодекс (соч фолликулаларида яшайди) ва 
қисқа демодексом (ёғ безларида яшайди). 2010 
йилда ўтказилган изланишда 72 нафар инсон 
қатнашиб, уларда юзида турли хил тошмалар 
бор бўлган, уларнинг ичидан 55 нафарида демо-
декоз (микроскопия усули орқали тасдиқланган) 
аниқланган [13]. 72 нафар пациентни 54 нафа-
рида дерматоскопик экспертиза иккита белгидан 
иборат бўлган специфик манзарани кўрсатди. 
биринчи дерматоскопик белги – кремли желати-
нозли триадали визуализацияланган соч фолли-
куляр оғзидан чиқиб турувчи демодекозли «дум». 
бу белги специфик бўлиб, канани бевосита бор-
лигини тасдиқлайди (х10 марта катталашганида). 
Энг кўп ҳолларда демодекоз «думлар» тиканси-
мон темиратки ва фолликуляр питириаз каби ка-
салликларда ҳам топилган.
демодекозни иккинчи дерматоскопик ўзига 
хослигидан бир бўлиб, фолликуляр тешикнинг 
кенглиги ҳисобланади. у юмалоқ аморф кул-
ранг/ёрқин-жигаррангли пўкакни ўз таркибида 
сақлаган. улар демодекозни яллиғланишли ва-
риантларида (розацеасимон, папулез, пустулёз 
шаклларида) кўп маротаба кузатилган, ўз на-
вбатида «думлар» анча кам топилган. шунинг-
дек, демодекозни яллиғланиш варианти билан 
оғриган беморларда ретикуляр горизонтал кен-
гайган қон томирлар аниқланган. 54 нафар бе-
мордан 52 нафарида микроскопик текширилга-
нида каналар аниқланганлиги, дерматоскопияни 
демодекоз диагностикасида юқори самара бер-
ганлиги ҳақида маълумот беради.
бир қатор вирусли касалликларда ҳам дер-
матоскопни эффективлиги кўрсатиб ўтилган [3, 
14–20].
контагиоз (юқимчил) моллюск – эпидермис-
ни вирусли инфекцион касаллиги бўлиб, мор-
фологик тери рангидаги бўртиб чиқувчи папула-



Download 1,63 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   102   103   104   105   106   107   108   109   ...   161




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish