Denov tadbirkorlik va pedagogika instituti tarix va falsafa kafedrasi



Download 2,08 Mb.
bet8/11
Sana29.04.2022
Hajmi2,08 Mb.
#590385
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11
Bog'liq
14-maruza

ёшида Қобулда вафот этди.
1895 йилда Бухоронинг Россия бож тизимига киритилиши амирликнинг рус империясига қарамлигини кучайтирди. Рус божхоналарининг Бухорода очилиши амирликни рус молларининг ички бозорига айлантирди. 1905 йилда Бухоро амирлигини Россия билан энг яқин йўл орқали туташтирган Оренбург темир йўлининг ишга туширилиши бу савдо алоқаларининг янада кенгайишига сабаб бўлди. 1901 йилда Бухоро тангаси зарб этилишига доир битим тузилиб, шунга кўра амир ўзидаги 20 млн танга заҳирасини ҳамда зарб қилинадиган 25 млн тангани Россияга топшириб, ҳар тангага русларни 15 тийинини оладиган бўлди. Бухоро тангасида соф кумуш 11 тийинни, рус тангасида эса 6-7 тийинни ташкил қилганлиги ҳисобга олинса, бу ислоҳот кимга фойда келтирганлиги ўз-ўзидан маълум бўлади.
Бухородан Россияга чиқариладиган маҳсулотнинг 40 % ни пахта толаси ташкил қилар эди. Бухоро хонлигида 4 та транспорт жамияти («Шарқий жамият», «Аксеонерлар жамияти», «Гергард ва Гей жамияти», «Кавказ ва Меркурий жамияти») ва 3 та суғурта жамияти иш олиб борар эди. Улар Россиянинг савдо-саноат буржуазияси ва Бухоро савдогарларига хизмат қиларди.
Rossiya va Buxoro amirligi o`rtasida tovar aylanishi o`sib bordi. Agar 1865-yilda tovar aylanishi atigi 5 million rublni tashkil etgan bo`lsa, 1913-yilga kelib, bu ko`rsatkich 66 million rublgacha ko`paydi.
Биринчи жаҳон уруши арафасида Бухорода 50 дан ортиқ корхона бўлиб, уларнинг салкам 30 таси пахта тозалаш заводлари эди. Муҳандис Журовка Покорский Сафид дарёси бўйларидаги олтин конларини қазиш учун амирликдан рухсат олади. Қазиб олинган олтиннинг барчаси Бухоро ҳукуматига топширилиши керак эди, аслида бунинг акси бўлди. Фақат ҳар мисқол қазиб олинган олтин учун 5 сўм 52 тийиндан ҳақ тўланди.
Капитализмнинг Бухоро амирлиги иқтисодий ҳаётига кириб келиши 1894 йилда Янги Бухорода Давлат банки бўлимининг очилишига сабаб бўлди. 1915 йилда Давлат банкларидан ташқари хусусий банклар бўлимлари (Ташқи савдо учун Рус банки, Рус–Осиё тижорат банки, Азов–Дон тижорат банки, Сибир савдо банки, Бирлашган ва Волга –Каспий тижорат банклари) ҳам очилди.

Download 2,08 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   10   11




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish