Давлат органлари қарорлари, мансабДор шахсларнинг ҳаракатлари


Кичик тадбиркорлик субъектлари амал­



Download 1,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet58/130
Sana24.02.2022
Hajmi1,37 Mb.
#190260
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   130
Bog'liq
MAMURIY SHIKOYAT BERISH TARTIBI

Кичик тадбиркорлик субъектлари амал­
га оширадиган тадбиркорлик фаолияти 
доирасида судларга мурожаат қилишда 
ушбу кичик бандда белгиланган ставканинг 50 фоизи миқдорида 
давлат божи тўлайдилар.
Ёдда тутинг!
Апелляция, кассация ва назорат тартибидаги ши ко ят лар учун эса 
биринчи инстанцияда кўриб чиқиш учун ариза (шикоят) берилганда 
тўланадиган ставканинг 50 фоизи миқдорида давлат божи тўланади.
Умумий қоидаги кўра суд ҳуж жатининг фақатгина давлат божини 
унди риш қисми устидан шикоят қилинаётган ҳолда давлат божи тўлан-
майди. 
Қайд этиш керакки, суднинг ҳуж жатига нисбатан шикоят келтиришда 
давлат божи белгиланган тартибда ва миқдорда тўланганлигини тас-
диқ ловчи ҳуж жатларнинг шикоятга илова қилинмаганлиги, қонунда 
давлат божини тўлаш муддатини кечиктириш ёки бўлиб-бўлиб тўлаш 
имконияти назарда тутилган ҳолларда эса, бу ҳақда илтимоснома 
берилмаганлиги ёхуд илтимоснома рад этилганлиги апелляция ва 
кассация ши ко ят ларини қайтаришга асос бўлади. 
Давлат божи тўланган, лекин судга келиб тушмаган ёки ушбу суд 
қайтарган аризалар (ши ко ят лар), апелляция, кассация ёки назорат ши ко-
ят ларига доир давлат божлари ҳамда божни тўлиқ ёки қисман қайтариш 
назарда тутиладиган суд ҳуж жатларига доир суд то мо ни дан берилган 
маълумотномага асосан қай та ри ла ди.


86
Давлат органлари қарорлари, мансабдор шахсларнинг
ҳаракатлари (ҳаракатсизлиги) устидан маъ му рий судларга шикоят қилиш тартиби
4.2. суд ҳуж жат ла ри нинг апелляция тартибида
қайта кўрилиши
4.2.1. суд ҳуж жатларига нисбатан апелляция шикояти
келтириш тартиби ва муддатлари
Судҳуж жатларига нисбатан шикоят келтиришнинг биринчи босқичи 
апелляция шикояти бериш бўлиб, ишда иштирок этувчи шахслар, 
шунингдек ишда иштирок этишга жалб қилинмаган, аммо ҳуқуқлари ва 
маж бу ри ятлари тўғ ри си да суд ҳал қилув қарори қабул қилган шахслар 
биринчи инстанция судининг қонуний кучга кирмаган ҳал қилув қарори 
устидан апелляция шикояти беришга, прокурор эса апелляция протести 
келтиришга ҳақлидир.
Суднинг ҳал қилув қарори устидан тўлиқ ёки қисман шикоят қи ли ни-
ши (протест келтирилиши) мумкин.
Апелляция шикояти (протести):
туман (шаҳар) маъ му рий судининг ҳал қилув қарори ҳамда Қорақал-
поғистон Рес пуб ли каси, вилоят, Тошкент шаҳар маъ му рий суди то мо-
ни дан биринчи инстанцияда қабул қилинган ҳал қилув қарори устидан 
берилганда – Қорақалпоғистон Рес пуб ли каси, вилоят, Тошкент шаҳар 
маъ му рий суди то мо ни дан;
ҳудудий ҳарбий суднинг ҳал қилув қарори ва Ўз бе кис тон Рес пуб ли-
каси Ҳарбий суди то мо ни дан биринчи инстанцияда қабул қилинган ҳал 
қилув қарори устидан берилганда — Ўз бе кис тон Рес пуб ли каси Ҳарбий 
суди то мо ни дан;
Ўз бе кис тон Рес пуб ли каси Олий суди то мо ни дан биринчи инстан-
цияда қабул қилинган ҳал қилув қарори устидан берилганда — Ўз бе-
кис тон Рес пуб ли каси Олий судининг маъ му рий ишлар бўйича судлов 
ҳайъати то мо ни дан кўрилади.
Апелляция шикоятини кўриш Қорақалпоғистон Рес пуб ли каси, ви-
ло ят лар ва Тошкент шаҳар маъ му рий судлари то мо ни дан амалга 
оширилсада, МСИЮтКнинг 202-мод да си га асосан апелляция шикояти 
ушбу судларга ҳал қилув қарорини қабул қилган суд орқали берилади. 
Яъни, апелляция шикояти апелляция инстанцияси номига йўллансада, у 
ҳал қилув қарорини қабул қилган биринчи инстанция судига берилади.
Ҳал қилув қарорини қабул қилган суд шикоят (протест) келиб тушган 
кундан эътиборан беш кунлик муддатда уни апелляция инстанцияси 
судига иш билан бирга юбориши шарт.


87

Download 1,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   54   55   56   57   58   59   60   61   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish