Дарслик./Абулқосимов Ҳ. П., Абулқосимов М.Ҳ., Топилдиев С. Р. –Т



Download 3,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet192/231
Sana23.02.2022
Hajmi3,66 Mb.
#175083
1   ...   188   189   190   191   192   193   194   195   ...   231
Bog'liq
IqtNaz Kaf 09.Иқтисодиётни давлат томонидан тартибга солиш

Қўшилган қиймат солиғи бўйича: 
товарларни эркин конвертация қилинадиган валютадаги экспортига нол 
даражали ставка бўйича солиқ солинади, яъни экспорт фаолияти 
тўлиқлигича қўшилган қиймат солиғидан озод этилган. 
Акциз солиғи бўйича: 
товарларни эркин конвертация қилинадиган валютадаги экспортига 
акциз солиғи солинмайди (Ўзбекистон Республикаси Вазирлар Маҳкамари 
томонидан белгиланадиган айрим товарлардан ташқари). 
Даромад (фойда) солиғи бўйича: 
экспортчи корхоналар учун реализациянинг умумий ҳажмида ўзи 
ишлаб чиқарган товарлар экспортининг эркин конвертацияланадиган 
валютага экспорт қилиш улушига боғлиқ ҳолда даромадга солиқ солишнинг 
регрессив шкаласи амал қилади. 
Экспорт улуши: 
реализациянинг умумий ҳажмида 15 фоиздан 30 фоизга қадар 
бўлганида – белгиланган ставка 30 фоизга камаяди; 
реализациянинг умумий ҳажмида 30 фоиз ва ундан кўп бўлганида – 
белгиланган ставка 2 бараварга камаяди. 
Мол-мулк солиғи бўйича: 
реализациянинг умумий ҳажмида 15 фоиздан 30 фоизга қадар 
бўлганида – белгиланган ставка 30 фоизга камаяди; 


387 
реализациянинг умумий ҳажмида 30 фоиз ва ундан кўп бўлганида – 
белгиланган ставка 2 бараварга камаяди. 
Шунингдек, мамлакат миллий хўжалиги учун зарур бўлган товарлар 
билан ички бозор эҳтиёжларини тўлиқроқ даражада таъминлаш 
мақсадида кўпгина импорт товарларини олиб кириш бўйича ҳам қатор 
енгилликлар яратилган. Бу борадаги енгилликларнинг хусусиятли жихати 
сифатида, таъкидлаш лозимки. мамлакат инвестиция фаолиятини 
ривожлантиришга қаратилган хориждан келтирилаётган янги техника ва 
технологиялар ва истеъмол учун бирламчи даражада зарур бўлган ун, ёғоч 
ва ёғоч материаллари каби товарларга кўпроқ устуворлик берилган. 
Юқорида санаб ўтилган усул ва воситалар асосида мамлакатимизда ташқи 
иқгисодий фаолият бўйича амалга оширилган чора-тадбирлар натижасида 
ташқи савдо балансида кескин ўзгаришлар содир бўлди. Республиканинг 
ташқи савдо айланмаси 2017 йил якунлари бўйича 26907,0 млн.АҚШ 
долларини (2016 йилга нисбатан 111,0 фоизни), шу жумладан, МДҲ 
мамлакатлари бўйича 9737,7 млн.АҚШ долларини (116,1 фоиз), бошқа 
хорижий мамлакатлар бўйича 17169,3 млн.АҚШ долларини (108,4 фоиз) 
ташкил этди (қаранг: 18.4.2-жадвал). 
18.4.2-жадвал. 

Download 3,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   188   189   190   191   192   193   194   195   ...   231




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish