Д. Т. Абдукаримов



Download 6,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet195/238
Sana05.06.2022
Hajmi6,32 Mb.
#638228
TuriЛекция
1   ...   191   192   193   194   195   196   197   198   ...   238
Bog'liq
Dala ekinlari selektsiyasi va urugchiligi

3. Ўсиш фазаси
Хужайра ширасининг ортиши ҳисобига 
хужайраларнинг ўсиб чўзила бошлаши натижасида цитоплазма миқдорининг 
ортиши муртакнинг ўсишига олиб келади. Хужайралар бўлини бошлайди
бунинг натижасида илдиз ривожлана бошлайди, уруғнинг сувга тўйиниши учун 
зарур бўлган сув миқдори аввало шу уруғнинг кимѐвий таркибига боғлиқ. 
Униш учун ғалла экинларининг уруғи камида 50 %, дуккакли дон экинларнинг 
уруғи 100 % дан ортиқ сув талаб этади.
Уруғ сувда тўйинишининг тез ѐки секин бўлиши ҳароратга, сувни 
шимишига, экиннинг турига ва навнинг хусусиятига, уруғнинг марфолдогик, 
шунингдек йирик ва майдалигига боғлиқ. Уруғ муртаги бошқа қисимларга 
нисбатан сувни тез шимади. Уруғнинг кўкариши учун сувдан ташқари етарли 
миқдорда ҳаво ҳам зарур. Кисолрод етарли бўлса уруғнинг нафас олиши яхши 
бўлиб, оралиқ моддалар ҳосил бўлади. Нормал ҳароратда уруғ яхши ва тез 
униб чиқади. Юқори ҳароратда уруғ унишига қаршилик кучайади ѐки унинг 
униши тўхтайди. Паст ҳароратда уруғ ўнмайди ѐки секин ўнади. Дала 
шароитида кўпинча ҳарорат паст бўлгани учун уруғларни ўсиши ва кўкариб 
чиқиши кечикади.
 
Уруғнинг униб чиқиши
– уруғнинг униб, номал ниҳол бериш қобиляти. 
Оптимал шароитда аниқ муддатга ўстириш учун жойлаштирилган уруғ 
сонига нисбатан униб чиққан уруғларни процент ҳисобида миқдори унувчанлик 
деб аталади. Унувчанлигини аниқлаш билан бир вақтда униш кучи, яъни 
уруғнинг тез ва ѐппасига униб чиқиши аниқланади. 
Унувчанлик уруғнинг асосий сифат кўрсаткичи бўлиб ҳисобланади. 
Униш кучи (энергияси) ҳам уруғ ѐки материалнинг сифатини белгилайдиган 
кўрсаткичдир.
Унувчанлик ва униш кучи (энергияси) қуйидагича аниқланади:
Асосий экин уруғлигидан, уларнинг тозалиги аниқлангандан кейин, ҳар 
қайсисидан 100 тадан уруғ тўрт намуна (проба) олиб Петри чашкасида филтир 
қоғозида ѐки қумда ўстирилади. Қумда ўстирилганда тўлиқ нам сиғимининг 60 


245 
% игача, филтир қоғози эса сувда намланади. Ўстириш учун ҳарорати 20 
0
С 
бўлган термостатга 18-19 
0
С бўган хонада жойлаштирш мумкин. 
..........- жадвалда кўрсатилган муддатдан кейин униб чиққан илдизчалари 
ва ўсимталари чиқиб турган уруғлар санаб чиқилади. Униш кучини аниқлаш 
учун яхши нормал униб чиққанлари ҳисобга олинади. Ҳар намунада 0,1 % 
аниқлигигача униб чиққан уруғ қуйидаги формула бўйича ҳисоблаб чиқилади.

Download 6,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   191   192   193   194   195   196   197   198   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish