Д. Т. Абдукаримов


Вегетация даврининг давомийлиги



Download 6,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet122/238
Sana05.06.2022
Hajmi6,32 Mb.
#638228
TuriЛекция
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   ...   238
Bog'liq
Dala ekinlari selektsiyasi va urugchiligi

Вегетация даврининг давомийлиги
кумулятив таъсир қиладиган камида 
икки жуфт Еа 1 ва Еа 2 (early) аллелларидан иборат бир гуруҳ генларнинг бир 
томонидан ўзаро таъсири ва иккинчи томонидан ингибитор гени 1
еа 
таъминлайди. Ген 1
Еа 
нинг фаолиятсизлиги ҳолатида генотипида Еа 1 ва
Еа 2 доминант аллеларнинг мавжудлиги тезпишарликни таъминлайди. Бу
(Еа 1 – еа 2 ѐки еа 1 еа1, Еа – 2) генларининг бири билан доминант аллели 
генотиплар вегетация даврининг узайтирилишига олиб келади. Икки жуфт 
аллелларнинг рецессив ҳолати эса уларнинг давомийлигини янада ўсишига 
олиб келади. Генотипида 1
ае
генининг доминант аллелли вегетация даврини 
янада узайтиради. 
Рўвагининг шаклини наслдан наслга ўтиши ва ўзгарувчанлигини ўрганиш 
аҳамиятлидир, чунки бу белги тупроқ иқлим шароитларига мосланувчанликни 
кўрсатади. Олимларнинг фикрича тариқ экиладиган шимолий минтақаларда 
ѐруғликдан тўлиқроқ фойдаланишни ва сувни парланишини донини пишишини 
тезлаштиришни таъминлайдиган рўваги бўш – ғовак, сочилган, тарқоқ бўлган 
тариқ шакллари тарқалган. Жанубий қурғоқчилик худудларда эса тигиз хом 
сувни кам парлатадиган турлари мослашган. Сочилган ѐки тарқоқ рўвакли 
тариқ навларини тиғиз ѐки хом рўвакли навлар билан чатиштирилганда F
1
да 
сочилган ва тарқоқ хилларининг тўлиқ бўлмаган доминантлиги, яъни 
рўвагининг узунроқ бўлиши ва шохчалари тарқалиш бурчагининг катталиги 
кузатилади. F

да рўвагининг шакли бўйича кучли ажралиш рўй беради. 
Ажралиш ҳарактерини таҳлил қилиниши тариқ рўвагининг шакли камида учта 


149 
тўлиқ бўлмаган доминант генлари билан назорат қилинади деб ҳисоблаш 
мумкин.
Ўсимлик бўйи Н1 ва Н 2 (height – балландлик) типидаги камида икки жуфт 
асосий генлари билан назорат қилинади. Генотипда бу генлар аддитив ва 
қисман, доминант таъсир қилувчи доминант аллелларнинг меъѐрининг ошиши 
билан ўсимлик бўйи тегишлича ошади.
Баланд бўйли (2 м дан зиѐд), кечпишар, ўта узун рўвакли тариқнинг 
шакллари топилган, улар баландлиги бўйича оддий навлар билан дурагайлашда 
баланд бўйлилик белгисини моноген равишда наслдан – наслга узатилади. 
Бундай шакллар хромасома қисмини H1 Br ва кечпишарлик 1
еа
геноми 
доминант генлари билан боғланилган мутант дубликациясини узатади. 
Тариқнинг аксарияти сон белгилари, асосан, генларнинг ўзаро таъсири аддитив 
ҳарактери билан ва F

да оралиқ типда наслдан – наслга узатилиши полиген 
тизимлар билан назорат килинади.

Download 6,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   118   119   120   121   122   123   124   125   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish