Д. Т. Абдукаримов


Селекция учун бошланадиган материал



Download 6,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet73/238
Sana05.06.2022
Hajmi6,32 Mb.
#638228
TuriЛекция
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   238
Bog'liq
Dala ekinlari selektsiyasi va urugchiligi

Селекция учун бошланадиган материал. 
Кунгабоқар селекциясида бу 
экиннинг – маҳаллий, эскидан экилиб келинаѐтган ва ҳозирги замон селекцион 
навлари, хорижий мамлакатлардан келтирилган навлари, линиялари ва 
дурагайлари ҳамда ѐввойи турларидан фойдаланилади.
Бошланғич материалнинг қайси биридан фойдаланиш селекциянинг 
вазифалари ва усулларига боғлиқ. Маҳаллий навлар намуналари кўп миқдорда 
ВИРнинг жаҳон коллекциясида мавжуд. Уларнинг мойлилиги паст (кам) бўлса 
ҳам улар йирик уруғли, занг касаллиги ва бошқа қатор касалликларга 
чидамлилик хусусиятларига эга.
Селекцион нав – популяциялари осонлик билан мослашувчан, юқори 
ҳосилли, кўпчилик патогенларга гуруҳли иммунитетли, юқори мойли, юпқа 
пўчоқли, яхши ривожланадиган панцирли ва бошқа қимматли белги ва 
хусусиятларга эга. Бундай шакл ва хил ўсимликлари янги нав ва дурагайларни 
яратиш учун муҳим ва қимматли бошланғич материал бўлиб ҳисобланади. 
Лекин бу навларнинг келиб чиқиши бўйича бир хил бўлганликларини хисобга 
олиш керак. Бўларнинг деярли ҳаммасини келиб чиқиш негизида Украинанинг 
Андреевка қишлоғидаги маҳаллий популяциялардан яратилган ВНИИМК – 
1646 нави турибди. Хорижий мамлакатлар селекциясининг (АҚШ, Франция, 
Руминия ва бошқалар), кунгабоқар линия ва дурагайлари юқори комбинацион 
қобилиятли, бир текислиги, ѐтиб қолишга чидамлилиги ва бошқа хусусиятларга 
эга. Лекин уларнинг аксариятида пўчоғини чиқиши кўп мойлиги паст ва 
уруғининг технологик сифатлари юқори эмас.
Кунгабоқар селекциясида Шимолий Америкадан келтирилган ѐввойи 
турлари ва шаклларидан кенг фойдаланилади, чунки уларнинг кўпчилиги 
айрим касалликларга чидамли, ҳатто мажмуи иммунитетлидир. 
Турлараро дурагайлашда кунгабоқарнинг касалликларга чидамли навлар 
яратишда H. tuberosus кўп йиллик турдан кенг фойдаланилади. Кунгабоқарнинг 
ѐввойи шакллари цитоплазматик эркак пуштсизлик (ЦЭП) манбаи сифатида 
фойдаланилади. 
Ўсимликларнинг ВИР даги жаҳон коллекциясида бу экиннинг 1,5 мингга 
яқин қимматли намуналари (генофонди) мавжуд. Бу намуналар ичида 
селекциянинг деярли ҳамма йўналишлари учун бошланғич материал танлаш 
мумкин. H.tuberosus тури билан H. аnnuus турини дурагайлаш натижасида 
В.С.Пустовойт томонидан шумғуянинг дахшатли (агрессив) ирқларига 


89 
чидамли, қимматбаҳо иммунали линиялари яратилиб селекция ишида кенг 
микѐсда фойдаланилмоқда.

Download 6,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   69   70   71   72   73   74   75   76   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish