Д. Т. Абдукаримов


Селекциянинг вазифалари ва йўналишлари



Download 6,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet69/238
Sana05.06.2022
Hajmi6,32 Mb.
#638228
TuriЛекция
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   238
Bog'liq
Dala ekinlari selektsiyasi va urugchiligi

Селекциянинг вазифалари ва йўналишлари. 
Кунгабоқар экини 
селекцияси 30 дан зиѐд белги ва хусусиятларга қараб ўтказилади. Тупроқ, 
иқлим шароитларига қараб кунгабоқар навлари ва дурагайларига қўйиладиган 
талаблар бир хил бўлади. Бу талабларга қуйидагилар киради: 
Юқори ҳосилдорлик, касаллик ва зараркунандаларга чидамлилик, 
мойлилиги ва мойининг сифати юқори бўлиши, технологик хусусиятлари ва 
мосланувчанлик киради. 
1. Юқори ҳосилдорликка қаратилган селекция. 
Кунгабоқарнинг 
ҳосилдорлиги алоҳида саватчаларнинг маҳсулдорлиги ва гектаридаги ўсимлик 
сонига боғлиқ.
Алоҳида саватчанинг маҳсулдорлиги унинг ичидаги уруғ (писта) нинг 
сони ва ҳар бир уруғнинг массаси, оғирлиги билан аниқланади.
Бу ерда уруғ мағзининг чиқиш миқдори катта аҳамиятга эга. Бу кўрсаткич 
умумий массадан уруғ пўчоғини чиқишига боғлиқ. Уруғ мағзининг (ядроси) 10 
% ошиши – мой миқдорини 6 – 7 % га ошишига олиб келади. Селекция жараѐни 
натижасида районлаштирилган нав ва дурагайларда уруғ пўчоғининг чиқиш 
миқдори 40 – 45 % дан 20 – 25 % гача камайтирилган (пасайтирилган). Йирик 
саватчаларда, юқори ҳосил олинган ҳолда умумий уруғ массасига нисбатан 
пўчоғини чиқишини ошиши аниқланган. Кунгабоқар селекциясида уруғ (писта) 


85 
нинг 1000 донасининг массаси билан бир қаторда 1000 та уруғ мағзи (ядроси) 
нинг вазни хисобига олиниши керак. Кунгабоқар навлари ва дурагайларининг 
ҳосилдорлиги майдондаги туп сонининг қалин жойлашиши натижасида (50 – 60 
минг га) ошади. Шунинг учун қалин жойлашишга мослашган навларни экиш 
мақсадга мувофиқдир. Юқори агротехника шароитида (ўғитлаш, суғориш) 
ўстирилиши керак.
2. Юқори мойлилик ва мойнинг сифатига қаратилган селекция.
Бу 
борада академик В.С.Пустовойтнинг кунгабоқар селекцияси ва уруғчилигида 
ишлаб чиққан усулларнинг роли жуда катта. Пустовойт кунгабоқар селекция 
усулларини қўллаш билан ҳам ҳосилдорликни ҳам мой миқдорини ошириш 
мумкинлигини амалда кўрсатиб берди ва натижада юқори ҳосилли, кўп мойли 
навлар яратилиб катта майдонларда экилиб келинмоқда.
Халқ селекцияси навларининг мойлилиги 28 – 33 % бўлган ва ўша 
даврларда бу кўрсаткич чегарасидан ўтиб бўлмайди деган фикр тарқалган эди. 
1927 йилда “Круглик А – 41” номли биринчи синтетик нав яратилади. 
“Перодовик улучшенный”, “Армавирский 3497” улучшенный ва бошқа 
районлаштирилган навларнинг таркибида иқлим шароитига мос келган йиллари 
55 – 56 % мой тўпланган. Селекционерларнинг фаолияти натижасида 59 – 60 % 
мойли кунгабоқар ўсимлигининг авлодлари яратилган. 
Уруғ (писта)нинг ва мойининг озиқабоплик сифатлари – мой кислотаси 
таркибидан ташқари унинг таркибидаги витаминлар, табииий оқсидлатувчи 
ингибиторлар ва прооксидантлар сақланишга боғлиқ. Кунгабоқар уруғининг 
таркибида 0,7 – 1,0 % фосфолипид (фосфатид), 0,23 – 0,24 % стерол моддалари 
тўпланади. Ҳозирги яратилган навларнинг мойида 60 – 80 мг % токоферол 
моддаси сақланиб, бу модда “Е” витаминини фаоллилигига таъсир этади.
Юқори мойли кунгабоқар навларининг уруғлари таркибидаги сувда 
эрувчан витаминлар (никотин кислотаси, тиамин, биотин ва рибофлафин) 
миқдори жихатидан арахис – ер ѐнғоқ уруғларига ўхшашдир.
Вояга етган – пишган уруғларнинг таркибида пигментларнинг 
(каротиноид, каротин ва ксантофилл) миқдори 0,12 – 0,16 мг % ни ташкил 
этади.
Илгари кунгабоқар селекциясининг асосий йўналиши – юқори ҳосилли, 
юқори мойли навлар яратиш бўлган бўлса ҳозирги селекцияда булардан 
ташқари мойнинг сифатини яхшилашга қараб олиб борилмоқда.

Download 6,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   65   66   67   68   69   70   71   72   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish