Д. Т. Абдукаримов


Вегетация даврининг давомийлигига қараб селекция ўтказиш



Download 6,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet34/238
Sana05.06.2022
Hajmi6,32 Mb.
#638228
TuriЛекция
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   238
Bog'liq
Dala ekinlari selektsiyasi va urugchiligi

Вегетация даврининг давомийлигига қараб селекция ўтказиш. 
Нўхатнинг энг тезпишар навлари 65 кунда пишади, ўртапишар навлар 70 – 85 
кунда, кечпишар навлар эса 100 – 110 кунда пишади. Иқлим шароити талаблари 
инобатга олиниб нўхат навларининг умумий вегетация даври зоналар бўйича 
қўйидагига бўлинади: чўл ҳудудида 75 – 85 кун, лалмикор тоғолди қуруқ 
субтропик зонасида (Ўзбекистон, Тожикистон, Озарбайжон) – 70 – 80 кун, 
субтропик зонасидаги тоғолди минтақалари (Қирғизистон, Тожикистон) 80 – 90 
кун. 
Совуққа чидамлилигига қараб селекция ўтказиш. 
Нўхат дуккакли дон 
экинлари ўртасида совуққа энг чидамли ўсимлик бўлиб ҳисобланади. Совуққа 
ўта чидамли бўлиб ўрта ер денгизи ва чўл экологик гуруҳдаги навлар 
ҳисобланади. Бу соҳада селекция ишларини ўтказиш мақсадида бошланғич 
материал сифатида юқорида кўрсатилган гуруҳ навларидан фойдаланиш 
мақсадга мувофиқдир. Туркистон экологик гуруҳ навларининг совуққа 
чидамлиги нисбатан пастроқ.
Касалликларга чидамлигига қараб селекция ўтказиш. 
Намлиги баланд 
бўлган йиллар нўхат ўсимлиги аскохитоз билан кучли зарарланади. (Ascochita 
рisi Libert). Бу касаллик билан зарарланган ўсимликларнинг барг пластинкаси, 


47 
барг бандлари, поялари ва дуккаклари сариқ доғлар, қора рангли нуқталар 
билан копланади: зарарланган шохлари ва поялари қуриб синиб кетади, агар 
кучли зарарланган бўлса дуккакларининг ичида уруғ ҳосил бўлмайди. Шунинг 
учун нўхат экини селекциясида аскохитозга чидамли навларни яратиш 
мажбурий бўлиб ҳисобланади. Бу касалликка чидамли шакллари тоғли европа 
гуруҳига мансуб, Франция ва Чехославакияда ҳам чидамли шакллари учрайди. 
Чўл гуруҳи навлари орасида аскохитозга чидамлилар ҳам учрайди. Масалан 
Кубанский 16 нави.
Нўхат ўсимлигини аскохитоз билан зарарланиши дуккакларнинг асосий 
қисми ҳосилни йиғиш даврида аниқланади. Ўрта Осиѐ шароитида нўхат (асосан 
суғориладиган ерларда) ўсимлиги сўлиш касали – фузариоз билан зарарланади. 
Бу касаллик билан кўпинча Абиссиния (Хабашистон), Сурия ва Палестинадан 
келтирилган шакллари ва навлари зарарланади. Фузариозга нисбатан чидамли 
шакллар Ўрта Осиѐ мамлакатларида (Помирдан ташқари), Озарбайжонда, Эрон, 
ва Афғонистонда мавжуд. Чатиштириш учун жуфт танланганда ота – она 
организмлари аскохитоз ва фузариозга чидамлилиги ҳисобга олиниши шарт.

Download 6,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   238




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish