Д. Раҳматуллаева, У. Ходжаева, Ф. Атаханова



Download 11,64 Mb.
Pdf ko'rish
bet144/173
Sana10.07.2022
Hajmi11,64 Mb.
#768822
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   173
Bog'liq
5sRFIk6ZBgS73cJBidz0zCHmkm68UhAaf7lqF44b

Балак 
(балоқ)
 

эркаклар 
иштонлари ўхшаб кетади, лекин пастки қисми торайиб боради.
Аксарият бадавлат хонадон аёлларигина иссиқ устки кийим кийган. 
Шунга қарамай, аёллар устки кийимларининг бир қанча турлари шаклланган. 
 
Ичмек
– пўстин; аёллар ичмеги майда ҳайвонлар териси ёки тулки 
панжасидан тайёрланган. Ичмек эркаклар пўстинидан калтароқ қилиб, 
сиртига қизил рангли шоҳи ёки бахмал қоплаб тикилган. 
XIX аср ўрталарига келиб, Туркманистон ғарбида қиз–жувонлар пахта 
солиб қавилган иссиқ кийимнинг бошқа турини кия бошлаган. Бу кийим 
курте, 
деб аталган. Курте
 – 
олди ёпиқ, узун, туникасимон бичимда, ёнлари 
трапециясимон шаклда бўлади. Куртега баъзан ҳиштак солинмайди.
Баъзан эса ромбсимон ҳиштак қўйилади. Курта этагининг ён 
томонларига қирқим берилади.
Этаги ва ён қирқимларига занжир чокда рангли кашта тикиб безалади. 
Енгил устки кийимлар бичими ва кўриниши жиҳатидан ҳар хил бўлган. 
Туркманистоннинг марказий, жанубий ва жануби–шарқий туманларида 
дон

чабит ва курте
каби енгил устки кийимлар
 
– қизил ва сариқ рангдаги энсиз, 
йўл–йўл ёки сидирға ипакдан тикилган, астари яшил сатиндан, кейинчалик 
читдан қилинган. XX аср бошларида Туркманистоннинг шимолий томонида
кемзор
кийилган. Кемзор тик ёқали, қирқма чўнтакли, астарли бўлган. 
Одатда Тошовуз туркманлари кемзорни ёқасиз тиккан, кўкрак қисмига 
оқ ип билан хиёл безак берилган.


236 
Кемзор кундалик ва тўй– ҳашамларда кийилган. XX аср бошларигача
хивалидон
 
кийими кийилган

Тошовуз туркманлари тиззаларигача 
узунликдаги нимча кийган. Бундай нимча

Download 11,64 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   173




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish