- феълларни бирлик ва купликда
1
$уллайди, шахсларда узгар-
тира олади (2 шахе купликдан бошцасида). Феълларнинг хозир
ги ва утган замонларини фар
1
$лайди.
Сузнинг бугин тузнлшии: икки бугинли сузларни (лимон, ша
мол) талаффуз этади.
Товушлар талаффузида артикуляция жи^атидан бир-бирига
я^ин товушларни алмаштиради.
2 ёшу 7ойликдан 3 ёшгача
Импрессив
н у щ
- очиш, ёпиш, олиб кстиш, олиб келиш, ураш, тахлаш, ёйиш.
Фонематик эшитиш: омоним сузларни фар!$лайди.
Экспрессив нупщ
- отларни, феълларни купликда куллайди.
Ж щоз:
- битта ва бир неча предметлар тасвирланган расмлар;
- Уэлик нисбатидаги феълларнинг барча шакллари пайдо булади;
- нут^ида сифатдошлар пайдо булади (борган, келган, кет
ган).
Текшириш методикаси: бола билан расмлар юзасидан сухбат
утказиш.
Сузнинг бугин тузилиши: ундош товушлар кетма-кет келган
сузларни хуллай бошлайди, масалан, тарвуз, шолгом, такси.
Товушлар талаффузи: ш, ж, ч,
F.
Л О ГО П ЕД И К
ТЕК Ш И РИ Ш
Н А Т И Ж А Л А РИ Н И Н Г ТАХЛИ Л И
1 ойликдан 4 ойликкача булган болаларни текширишдан
олинган маълумотларнинг та^лили
Болалар организмидаги марказий нерв системасининг жаро-
^атланиши билан богли^ булган турли патологик ^олатлар ^атто
оддий овоз реакцияларининг юзага келишига ^ам туоушлик ^или-
ши мумкин. Боланинг артикуляция аъзолари ва нафас мушакла-
ридаги
заифлик унинг к;ич^иригини ^ис^а, заиф, юцори тонда,
www.ziyouz.com kutubxonasi
баъзан эса шунчалик секин булишига олиб келадики, бунда фа-
катгина мимик реакцияга кура бола йиглаётганини сезиш мум
кин. Бульбар ва псевдобульбар бузилишларда, артикуляция аъзо-
ларининг тугма ну^сонларида,
о ч щ ринолалияда
боланинг цич-
киригида эшитиладиган товуш лар ман^аланган тарзда була; и.
Нафас муш аклари
заиф болаларда бундан таш кари, йуталиг*
жуда заиф ёки булмайди, гудак аксиради, аммо бугиз товуш ла
рини чи!$армайди. Эмишнинг заифлиги, сургични лаб билан уш
лаб олишнинг бушлиги, эмишда купинча
1
$ал*;иб кетиш тил, лаб,
чайнаш мушакларининг инервациясини бузилишларидан дало
лат бериши мумкин.
Эшитишида ну|$сони
булган болаларда овозга, уйинчоц ово-
зини эшитиб, эътибор беришнинг заифлиги ёки йу!$лиги кузати
лади, аммо бу ёшда эшитишни таш хис ^илиш жуда мушкул.
'Хртто тотал карликка эга булган болалар ^ам
бу даврда овоз
чи^ариши, онаси унга эркалатиб Караганда эътибор бериши мум
кин.
М арказий нерв системасининг органик ж аро^атланиш лари
булган 2-3 ойлик болаларда нутц пайдо булгунга
1
$адар ривож
ланиш ореада цолади, сустлашади. Огир ^олатларда вокализа
ция (овоз чикариш) фацатгина нафас маипутари жараёнида, н а
фас чи^ариш да имкони булади. Енгилpoi$ ^олатларда
бундай
болаларда овоз фаоллигини катталар билан ^иссий-нут^ий алоца
^илишда, ёрцин рангдаги уйинчоцца нисбатан ва тактил тегиш
оркали юзага келтириш мумкин.
Бундай болаларда дизартрик
бузилишлар мавжудлигига тахмин ^илиниши мумкин.
Do'stlaringiz bilan baham: