Цитология эмбриология проф. Қ. Р. Тўхтаев таҳрири остида



Download 8,88 Mb.
Pdf ko'rish
bet341/393
Sana12.06.2022
Hajmi8,88 Mb.
#659731
1   ...   337   338   339   340   341   342   343   344   ...   393
Bog'liq
2 5235723609527289419

Нефрон гистофизиологияси

Бир суткада одамнинг ҳар бир буйрагида 
100 литргача бирламчи сийдик ҳосил бўлади. Филтратция жараѐнида 
плазманинг барча таркибий қисмлари капиллярларнинг эндотелий ва 
подоцит ҳужайраларининг орасида ѐтувчи уч қаватли базал мембраналардан 
ўтиб, подоцитларнинг ўсимталари орасидаги тирқишсимон ѐриқларга 
тушади. Шундай қилиб, қон ва капсулалараро филтрацион барйер ролини 
капиллярларнинг 
эндотелий ҳужайралари, 3 қаватли базал мембрана, 
капсула ички варағининг подоцит ҳужайралари 
ташкил қилади. Сийдик 
филтрация бўлишида буйрак таначасидаги қоннинг юқори босими (70-90 мм 
симоб устуни) ҳал қилувчи омилдир. Бу босим олиб келувчи ва олиб кетувчи 
артериолалар диаметрининг турли хилда бўлишидан келиб чиқади. Қон 
босими 40-50 мм симоб устунидан пасайса, буйрак таначасидаги филтрация 
тўхтаб, бирламчи сийдик ҳосил бўлмайди. Шунинг учун босимлари паст 
бўлган буйрак таначасида (юкстамедуляр зонада) бирламчи сийдик ҳосил 
бўлиши пўстлоқ нефрон зоналарига нисбатан сустдир. Бирламчи сийдик 
буйрак таначасининг капсула бўшлиғидан нефроннинг қуйи қисмларига оқиб 
ўтади. 
Бу найларда бирламчи сийдик кескин ўзгаришларга учраб, иккиламчи 
сийдикка айланади. Сийдик найларида қайтадан кўп миқдорда сув, оқсил, 
глюкоза, туз ионлари сўрилади. Сувнинг кўп миқдори қайта сўрилгани учун 
иккиламчи сийдикнинг миқдори 1,5 литрга келиб қолади. Бунинг натижасида 
сийдик контентрацияси ошади (масалан, мочевина 70 марта, аммиак 40 марта 
ошади). Нефроннинг проксимал бўлимида сув, оқсил, глюкоза ва бошқа 
моддаларнинг асосий қисми (50%) актив сўрила бошланади (облигатив 
реабсорбция). Нефроннинг ингичка бўлимида сув билан бир қаторда баъзи 
бир тузлар сўрилса, дистал бўлимда асосан сув ва натрий сўрилади 


724 
(факулътатив реабсорбция). 
Проксимал ва дистал каналчалардаги облигатив ва факулътатив 
реабсорбция орасидаги сон ва сифат фарқлари уларнинг структур ва 
гистоферментатив ҳилма - хиллиги билан таъминланади. Сўрилишнинг 
асосий қисми проксимал бўлим ҳужайраларининг апикал юзасидаги, унинг 
майдонини 
кенгайтирувчи 
микроворсинкалар 
ҳисобига 
бўлади. 
Микроворсинкалар ҳисобига кенгайган проксимал каналчаларнинг жами 
майдони одам буйрагида 50 м
2
ни ташкил этади. 
Шундай қилиб, буйракларда сийдикнинг ҳосил бўлиши икки босқичда 
кечади. Биринчи босқичда сийдикнинг улътрафилтрацияси буйрак 
таначаларида рўй беради. Иккинчи босқич нефрон каналчаларидаги 
реабсорбцияни ва йиғув найларидаги секрецияни ўз ичига олади. Йиғув 
найларида иккиламчи сийдик таркибига Н+ ионларининг қўшилиши, сийдик 
таркибидаги хлоридлар билан хлорид кислотасини ҳосил қилади. Бу сийдик 
таркибини нордонлаштиради, йиғув найлари деворида сувнинг қайта 
сўрилишини, ҳамда буйрак ―тошлари‖ ҳосил бўлишини олдини олади. 
Факулътатив реабсорбция жараѐнига гипофизнинг 
антидиуретик гормони 
билан буйрак усти безининг пўстлоқ моддасида ишлаб чиқарилувчи 
альдостероннинг 
таъсири каттадир. 

Download 8,88 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   337   338   339   340   341   342   343   344   ...   393




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish