Чингиз Айтматов. Оккема (кисса) Чингиз Айтматов оцкема цисса



Download 1,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet56/62
Sana24.03.2022
Hajmi1,99 Mb.
#507216
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   62
Bog'liq
chingiz aytmatov oqkema qissa

Сариц-сариц тоглардан,
- Сарщ отда мен келдим, -
деб эндигина хиргойи кила бошлаган эди, сочи устарада такир олинган, енглари 
шимарилган ва кулида болта ушлаганча саройдан чикиб кетаётган Уразкулга кузи тушди.
Сен каёвда тентираб юрибсан? - дахдиатли кичкирди у Сейдахмадга караб. - Мех,мон бу 
ерда утин ёрсин, - у бош иргаб утин ёраётган шофёрни курсатди, - сен булсанг кушик айтиб юр.


Чингиз Айтматов. Оккема (кисса)
- Э, х,озир ана-мана дегунча, боплаймиз, - тинчлантирди уни Сейдах,мад, шофёрга караб 
йуналар экан. - Кдни, ука, мен узим.
Бола эса учок бошида чукка тушиб утирган бобоси томон 
якинлашди. У орка томондан 
келган эди. 
.
- Бобо, - деди у. Бобоси уни эшитмади.
- Бобо, - деб такрорлади бола ва бобосининг елкасига кулини тегизди. Чол угирилиб каради, 
бола бобоси мает эканлигинй сезмади. У бобосининг лоакал бирон марта ширакайф булганини 
курмаган эди. Тугри, иссиккуллик бирор чолнинг маъракасида хдммаси - хатто аёлларга хам 
ичиришарди. Бирок бобосида бундай одат хдли содир булмаган эди.
Чол болага кандайдир бегонадай, гайритабиий ва ёввойи караш килди. Унинг юзлари 
кизариб кетганди, у набирасини куриб яна хам кизариб кетди. Кизиллик ним пушти рангта 
кирди ва шу захотиёк бобонинг юзлари окара бошлади. Чол шошилиб урнидан турди.
- Ие, сенми? - деди у бугик овоз билан набирасини багрига босиб. - Ие, сенми, - бундан 
бошка бирон суз айта олмади. Ундаги тулкинланиш болага утган эди.
- Тобингиз кочдими, бобо? - ташвишланиб сура-ди бола.
Йук-йук. Узим шундай, - мингиллади Мумин. - Сен бор, уйнаб кел. Мен бу ерда ут 
ёкаяпман, бу хдммадан...
У набирасини деярли итариб юбориб, гуё бутун оламдан юз 
у г и р г а н д а й , 
яна учокка караб 
угирилиб олди. У тиз чукканча, гуё факат ут билан банддай бирон ёкка бурилиб карамасди. Чол 
набирасининг тарвузи култигидан тушганча, х,овлида утин ёраётган Сейдахмад томон йул 
олганини хам курмади.
Бола бобосига нима булганини, умуман, х,овлида нима булаётганини тушунмасди. У саройга 
якинлашгандагина юнги ерга каратиб ёйилган тери устида янги суйилган молнинг уйиб 
куйилган гуштига кузи тушди. Терининг чеккаларидан хдмон хира кон томчилари сизиб 
тушаётган эди. Сал нарирокда ит ичакчавокларни ириллаганча силкилаб тортарди. Уюлган 
гушт ёнида аллакандай корадан келган, барваста нотаниш киши тункага ухшаб дуппайиб 
утирарди. У Кукатой эди. У билан Уразкул иккаласи пичокни олволиб, гушт майдалашарди. 
Улар кисмларга ажратилган ёг ва гуштларни ёзиб куйилган терининг турли жойларига 
хотиржамлик билан, шошмасдан иргитиб ташламокда эдилар.
- Маза! Хидини айтмайсанми! - деди йугон овоз билан халиги барваста киши, гушт хидлаб 
кураркан.
- Ол, ол, уз улушингга ташла, - сахийларча таклиф этди Уразкул. - Буни сенинг келишинг 
шарафига худо етказди. Бу хар доим булавермайди. - Уразкул бу орада пишиллаб, ишдан 
бошини кутариб, таранглашган корнини силаб куйди, унинг куп еб, куп ичганлиги билиниб 
турарди. Унинг нафаси кисилиб хириллаб колди, эркин нафас олиш учун бошини бирдан юкори 
кутарди. Унинг сергушт, сигирнинг елинидек ялтирок юзидан узига бино куйганлиги ва туклик 
аломати сезилиб турарди.
Бола девор тагидаги шохли бугу калласини куриб эсанкираб колди, бадани музлаб кетди. 
Кесилган калла коп-кора кон томчиларини окизиб, чангда юмалаб ётарди. Бу - йулда ётган эгри- 
бугри дарахтни эслатарди. Калла ёнида тиззадан киркилган туртта туёк ётарди. Бола бу 
дах,шатли манзарани куриб чучиб кетди. У уз кузларига ишонмасди. Унинг олдида Шохдор она 
бугунинг калласи ётарди. У бу ердан кочиб кетишни истарди, лекин оёклари унга итоат 
этмасди. У калла-поча килинган ок бугунинг каршисида турарди. Кечагина Шохдор она бугу 
булиб юрган, унга оккунгиллик билан сукланиб караган, хаёлан гапиришган ва шохида 
кунгирокча такилган сехрли бешик келтиришни илтижо килиб сурагани уша бугу эди. Нахотки 
буларнинг хаммаси ногох шаклсиз бир уюм гуштга, шилинган терига, кесилган оёкка ва 
улоктириб ташланган каллага айланиб колса. Боланинг кетиши керак эди, лекин у тошдек 
котиб, бу вокеанинг кандай ва нега содир булганини тушуна олмай турарди. Халиги гушт



Download 1,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   52   53   54   55   56   57   58   59   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish