Чингиз Айтматов. Оккема (кисса) Чингиз Айтматов оцкема цисса


Чингиз Айтматов. Оккема (кисса)



Download 1,99 Mb.
Pdf ko'rish
bet53/62
Sana24.03.2022
Hajmi1,99 Mb.
#507216
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   62
Bog'liq
chingiz aytmatov oqkema qissa

Чингиз Айтматов. Оккема (кисса)


Чингиз Айтматов. Оккема (кисса)
кузга ташланарди. Уларнинг хар бир харакати, хдр бир кадами яккол куриниб турарди.
- Эх,, кандай гузаллик! - шодлигини ичига сигдира олмади шофёр. Бу соккакуз ёш йигит 
куринишдан жуда ёш эди. - Афсус, фотоаппаратни олволганимда зур иш буларди-я.
- Хуп, майли, гузаллигини куя тур, - унинг сузини булди норозилик билан Уразкул. - Х,еч 
нарсага арзимайди. Гузалликка корнинг туярмиди. Кани, бул, машинани оркаси билан киргокка 
хайда, тугри сувга, ёни билан албатта. Сен эса Сейдахмад, оёгингни еч, - уз хукмидан ичида 
лаззатланарди у. - Сен хам, - шофёрга буйрук килди у. - Булинглар, ёгочни тросга богланглар. 
К,ани илдамрок. Х,али иш куп.
Сейдахмад этикни ечишга тутинди. Этиги унга кичикрок эди.
- Нимага караб турибсан, ёрдамлаш унга, - чолни секингина туртиб куйди кампир. - узинг 
хам еч этигингни, сувга туш, - газабли пичирлади у.
Мумин бобо Сейдах,маднинг этигини тортди, узиникини хам бир зумда ечиб булди. Шу 
пайтда Уразкул билан Кукатой машинага команда беришарди:
- Бу ёкка хайда, у ёкка хайда.
- Чапга, озрок чапга. Мана шундай.
- Яна озгина.
Машинанинг куникилмаган хдйкиригини эшитиб, бугулар сукмокда кадамини тезлатди. 
Олазарак назар ташлаб, жарликдан сакраб утди ва карагайлар орасига яширинди.
О, гойиб булди! - хатосини бирдан англаб колди Кукатой. У шундай афсус билан 
энтикардики, худди кулидаги улжасидан айрилгандай эди.
Х,ечкиси йук, х,еч каёкка кетмайди улар! - унинг хаёлидагини топиб ва бундан хурсанд 
булиб Уразкул керилиб куйди. - Бугун кечгача жунамайсан, менинг мех,моним буласан. 
Худонинг узи кам килмасин. Иззат-хурмат билан мен сени мехмон киламан. - У хахолаб туриб 
ошнасининг елкасига уриб куйди. Уразкул хушчакчак хам була оларди.
- Хуп, сен айтганча була колсин, сен мезбон, мен мехмон, - куна колди азамат Кукатой, 
илжаяркан йугон сарик тишларини курсатиб.
Машина аллакачон орка гилдиракларининг ярмигача сувга ботиб киргокда турарди. 
Чукуррок кириб боришга шофёрнинг юраги дов бермади. Энди тросни ёгочга олиб бориш 
колган эди. Агар трос калталик килмаса, ёгочни сув остидаги тошларнинг асирлигидан тортиб 
олиш унчалик кийинчилик тугдирмасди.
Трос пулатдан - узун ва огир. Уни сув ичидан ёгочга тортиб бориш керак. Шофёр 
истамайгина этигини еча бошлади, чучинкираб сувга караб куйди. У хали катьий карорга 
келолганича йук: сувга этик билан тушишга арзирмикин ёки яхшиси ечсамикин. «Ялангоёк 
булганим маъкул шекилли, - уйлади у. - Барибир сув кунжимдан ошиб кетади. Чукурлиги сал 
кам сонга келади. Кейин кун буйи хул этикда юриш осонми». Лекин у шу билан бирга х,озир 
дарёда сув канчалик сову к булишини хам узича тасаввур килди. Бу холдан Мумин бобо 
фойдаланиб колди.
- Сен ечинма, углим, - отилиб келди унинг олдига. - Биз Сейдах,мад билан узимиз тушамиз.
- Э, куяверинг, арзимайди, оксокол, - каршилик килди уялиб кетган шофгр.
- Сен мехмонсан, биз шу ернинг одамимиз, сен рулга утир, - кундирди Мумин бобо уни.
Сейдахмад билан икки киши пулат тросни урамдан бушатиб сувнинг ичига кутариб
киришганда Сейдах,мад додлаб, болохонали килиб сукинди:
- Ух, ух,, сув эмас, муз!
Уразкул билан Кукатой мурувватли кулишиб, уни гайратлантиришди:
- Чида, чида! Сени иситадиган нарса топамиз! Мумин бобо эса чурк этмасди. У хатто 
муздай совукни сезмади. Кузга куп ташланмаслик учун бошини елкалари ичига тортиб, 
сирганчик сув ости тошлари устидан ялангоёк бораркан, худодан ёлгиз бир нимани сурарди - 
ишкилиб, Уразкул уни кайтармасин, ишкилиб, кувиб юбормасин, ишкилиб, одамлар олди-да


х.акорат килмасин, бу ахмок бахти каро чолни кечирсин.
Уразкул хеч нима демади. У Муминни одам урнида курмаганидан гуё унинг гайратига хам 
эътибор килмагандай эди. Калбида эса тантанавор хис сезар, ахир хар кандай булмасин исёнкор 
чолни буйсундирди-ку. Кдндайдир ичи коралик билан кулди Уразкул узича, - эмаклаб, оёгимга 
йикилдинг-ку. Эх,, каттарок амалдор булганимдами, бундан хам каттарокларнинг шохини 
кайириб куярдим. Шунакаларни тиз чуктириб, тупрокда эмаклаттириб куймасмидим. Менга хеч 
булмаса колхозними ёки совхозними беришса экан. Тартибга солиб куйган булардим. 
Одамларни издан чикариб юборишди. Энди эса узлари вох, раисни хурмат килишмаётир, 
директории хурмат килишмаётир деб шикоят килишади. Кандайдир чупон хдм бошлик билан 
худди тенгдек гаплашади. Саткаи амал кет, ах,моклар! Улар билан шунака муомала килиб 
утириш керакми? Замонлар булган-ку, ахир, бошлар учиб кетган, хеч ким чурк этмаган. 
Аксинча, купрок яхши куришган, купрок куйлашган. Мана бу хуп замон булган-да! Энди-чи? 
Ярамасларнинг энг ярамаси хисобланган мана шу чол хам дабдурустдан ran кайтаришни уйлаб 
топди. «Хуш, хуш, эмакла оёгим остида, эмакла»,- бадхохлик билан кулди Уразкул, хар замон- 
хар замонда Мумин чол томонга караб куяркан.
У эса муздай сувда хаёлга чумиб, томирлари тортишиб, Сейдахмад билан бирга тросни 
кутариб бораркан, Уразкул мени кечирган куринади, деб мамнун буларди. «Сен энди мен кари 
чолни кечир, шундай булиб чиккани учун, - хаёлан Уразкулга мурожаат киларди у. - Кеча чидай 
олмадим. Мактабга набирам олдига от чоптириб кетдим. Ахир у ёлгиз, мана шунинг учун хам 
ичинг ачийди-да. Мана бугун эса у мактабга хам бормади. Тоби кочибди нимагадир. Эсингдан 
чикар, кечиргин. Ахир сен хам менга бегона эмассан-ку. Уйлайсанки, мен сенга ва кизимга 
бахтни раво курмайманми? Худо берса кани, набирамнинг ингалаганини эшитсам - худо урсин, 
бахтимдан кузимга ёш келарди. Факат сен хафа килма кизимни, кечир мени. Агар ишлаш булса, 
токи танимда жоним бор экан, ишлаганим булсин. Хдмма ишни киламан. Сен факат буюрсанг, 
бас...»
Кампир киргокнинг бир бурчида тикка туриб, узининг имо-ишоралари ва бутун хдракатлари 
билан чолга: «Хдракат килгин, чол! Курдингми, у сени кечирди. Менинг айтганимни килавер, 
хаммаси жойига тушади»,- дерди.
* *
ic
Бола ухларди. У бир мартагина аллакаердандир отилган милтик овозидан уйгониб кетди ва 
яна уйкуга чумди. Кечаги машаккатли уйкусизлик ва беморликдан сунг бугун у бирмунча тинч 
ва мирикиб ухлади. У уйкуда экан, иситма аралаш бадан какшоги азобини тортмай, оёкларини 
эркин узатиб тушакда ётиб дам олишнинг накадар рохдт эканлигини хис этди. Агар бувиси 
билан Бекей хола булмаганда у шу ухлаганча ухлаб ётаверарди. Улар овоз чикармай 
гаплашишга харакат килишса-да, идиш-товокларнинг шакир-шукуридан бола уйгониб кетди.
- Мана бу катта косани ушлагин-да, овкат олгин, - деб жонланиб гапирди кампир нариги 
хонада. - Мен эса челак билан элакни олиб келай. Вой белим, мадорим куриб кетяпти. Озмунча 
иш килдикми? Худога шукур, жуда хурсандман.
Эх, бувижон, нимасини айтасиз, мен хам шунчалик хурсандманки, кеча шундаям 
жонимдан туйиб кетгандим. Агар Гулжамол булмаганда узимни узим улдирардим, - деди Бекей.
- У хакда уни-буни деб юрасан яна, - тинчитиб куйди кампир. - Кдлампирни олдингми? 
Кетдик. Сенинг тинчишинг учун худонинг узи ёрдам кулини чузди. Кетдик, кетдик.
Уйдан чикаётиб бусагада Бекей хола кампир дан бола тугрисида суради:
- У хамон ухлаяптими?
- Майли, ухлаб тура колсин, - жавоб берди кам-пир.
- Шурва тайёр булганда иссиккина келтириб берамиз.

Download 1,99 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   49   50   51   52   53   54   55   56   ...   62




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish