х.акорат килмасин, бу ахмок бахти каро чолни кечирсин.
Уразкул хеч нима демади. У Муминни одам урнида курмаганидан гуё унинг гайратига хам
эътибор килмагандай эди. Калбида эса тантанавор хис сезар, ахир хар кандай булмасин исёнкор
чолни буйсундирди-ку. Кдндайдир ичи коралик билан кулди Уразкул узича, - эмаклаб, оёгимга
йикилдинг-ку. Эх,, каттарок амалдор булганимдами, бундан хам каттарокларнинг шохини
кайириб куярдим. Шунакаларни тиз чуктириб, тупрокда эмаклаттириб куймасмидим. Менга хеч
булмаса колхозними ёки совхозними беришса экан. Тартибга солиб куйган булардим.
Одамларни издан чикариб юборишди. Энди эса узлари вох, раисни хурмат килишмаётир,
директории хурмат килишмаётир деб шикоят килишади. Кандайдир чупон хдм бошлик билан
худди тенгдек гаплашади. Саткаи амал кет, ах,моклар! Улар билан шунака муомала килиб
утириш керакми? Замонлар булган-ку, ахир, бошлар учиб кетган, хеч ким чурк этмаган.
Аксинча, купрок яхши куришган, купрок куйлашган. Мана бу хуп замон булган-да! Энди-чи?
Ярамасларнинг энг ярамаси хисобланган мана шу чол хам дабдурустдан ran кайтаришни уйлаб
топди. «Хуш, хуш, эмакла оёгим остида, эмакла»,- бадхохлик билан кулди Уразкул, хар замон-
хар замонда Мумин чол томонга караб куяркан.
У эса муздай сувда хаёлга чумиб, томирлари тортишиб, Сейдахмад билан бирга тросни
кутариб бораркан, Уразкул мени кечирган куринади, деб мамнун буларди. «Сен энди мен кари
чолни кечир, шундай булиб чиккани учун, - хаёлан Уразкулга мурожаат киларди у. - Кеча чидай
олмадим. Мактабга набирам олдига от чоптириб кетдим. Ахир у ёлгиз, мана шунинг учун хам
ичинг ачийди-да. Мана бугун эса у мактабга хам бормади. Тоби кочибди нимагадир. Эсингдан
чикар, кечиргин. Ахир сен хам менга бегона эмассан-ку. Уйлайсанки, мен сенга ва кизимга
бахтни раво курмайманми? Худо берса кани, набирамнинг ингалаганини эшитсам - худо урсин,
бахтимдан кузимга ёш келарди. Факат сен хафа килма кизимни, кечир мени. Агар ишлаш булса,
токи танимда жоним бор экан, ишлаганим булсин. Хдмма ишни киламан. Сен факат буюрсанг,
бас...»
Кампир киргокнинг бир бурчида тикка туриб, узининг имо-ишоралари ва бутун хдракатлари
билан чолга: «Хдракат килгин, чол! Курдингми, у сени кечирди. Менинг айтганимни килавер,
хаммаси жойига тушади»,- дерди.
* *
ic
Бола ухларди. У бир мартагина аллакаердандир отилган милтик овозидан уйгониб кетди ва
яна уйкуга чумди. Кечаги машаккатли уйкусизлик ва беморликдан сунг бугун у бирмунча тинч
ва мирикиб ухлади. У уйкуда экан, иситма аралаш бадан какшоги азобини тортмай, оёкларини
эркин узатиб тушакда ётиб дам олишнинг накадар рохдт эканлигини хис этди. Агар бувиси
билан Бекей хола булмаганда у шу ухлаганча ухлаб ётаверарди. Улар овоз чикармай
гаплашишга харакат килишса-да, идиш-товокларнинг шакир-шукуридан бола уйгониб кетди.
- Мана бу катта косани ушлагин-да, овкат олгин, - деб жонланиб гапирди кампир нариги
хонада. - Мен эса челак билан элакни олиб келай. Вой белим, мадорим куриб кетяпти. Озмунча
иш килдикми? Худога шукур, жуда хурсандман.
Эх, бувижон, нимасини айтасиз, мен хам шунчалик хурсандманки, кеча шундаям
жонимдан туйиб кетгандим. Агар Гулжамол булмаганда узимни узим улдирардим, - деди Бекей.
- У хакда уни-буни деб юрасан яна, - тинчитиб куйди кампир. - Кдлампирни олдингми?
Кетдик. Сенинг тинчишинг учун худонинг узи ёрдам кулини чузди. Кетдик, кетдик.
Уйдан чикаётиб бусагада Бекей хола кампир дан бола тугрисида суради:
- У хамон ухлаяптими?
- Майли, ухлаб тура колсин, - жавоб берди кам-пир.
- Шурва тайёр булганда иссиккина келтириб берамиз.
Do'stlaringiz bilan baham: