Часть VIII


Эффективность применения рисовой соломы для улучшения



Download 3,04 Mb.
Pdf ko'rish
bet108/121
Sana18.04.2022
Hajmi3,04 Mb.
#560038
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   121
Bog'liq
moluch 259 ch8

Эффективность применения рисовой соломы для улучшения
плодородия почв Каракалпакстана
Отенова Фарида Толегеновна, кандидат биологических наук, доцент;
Нурмахашева Гозал Сакеновна, студент;
Изентаева Хурлиман Барликбаевна, студент
Нукусский государственный педагогический институт имени Ажинияза (Узбекистан)
В статье приводятся эффективность применения рисовой соломы с минеральными удобрениями для улуч-
шения плодородия почв Каракалпакии при рисосеянии и активизация деятельность микроорганизмов всех фи-
зиологических групп.
Ключевые слова:
 микроорганизмы, минеральные удобрения, рисовая солома, аммонифицирующие микроор-
ганизмы, засоленные почвы.
Т
упроқ ҳаётида микроорганизмларнинг тутган ўрни 
ниҳоятда каттадир. Доимий сув босиб турган ту-
проқларда, яъни шоли далаларида ўзига хос микро-
организмлар яшаб, ҳаёт кечирадилар ва суғориладиган 
тупроқларни унумдор ва ҳосилдор қилишда микрооргани-
змларнинг фаолияти бебаходир.
Маълумки, суғориладиган ўтлоқи тупроқлар тарки-
бида озуқа моддалар етишмайди. Шолининг ўсиб ривож-
ланишида унинг иммобилизация миқдорини оширишда 
янги агротехникани асосий вазифа қилиб қўйилди. Бу ма-
сала албатта кўп микроорганизмларнинг иш фаолиятига 
боғлик. Айниқса, чиритувчи бактериялар, минерал азот 


608
«Молодой учёный» . № 21 (259) . Май 2019 г.
Молодой ученый O’zbekiston
Молодой ученый O’zbekiston
ўзлаштирувчи бактериялар, клетчаткани парчаловчи бак-
териялар ва бир неча тур замбурғлар, шунингдек яшил ва 
кўк-яшил сув ўтлари таъсирида элементларнинг ҳаракат-
чан шаклини ошириш энг долзарб муаммоларнинг бири 
ҳисобланади.
Айниқса, шоли экиладиган тупроқларда энергия мате-
риали сифатида янчилган шоли сомонини азот, аммафос ва 
калий минерал ўғитлари билан бирга қўлланиш юқори био-
логик фаолликни пайдо этишда ўз кучини кўрсатди.
Жанубий Орол бўйи тупроқларида экиладиган да-
лаларга минерал ўғитлар билан биргаликда энерге-
тик жамғарма сифатида шоли сомонларини майдалаб 
қўллаш, микроорганизмларнинг ривож топишига асос 
бўлиши билан тупроқ унумдорлигини тиклашда катта 
аҳамиятга эга.
Б. А. Неунылов органик моддалар манбайи сифатида 
шоли сомонини ишлатишни биринчи марта таклиф қилган 
[3]. Сомоннинг энг муҳим кўрсаткичи бу унинг намлигида. 
Қуруқ сомонда 14 %, ўртача қуруқ сомонда 15–16 %, на-
мли сомонда 16–20 % гача намлилик бўлади. Қуруқ сомон 
яхши майдаланади, компост таёрлаганда ва тупроқга со-
лганда ўзига намлиликни яхши сингдириб олади [7].
Кўпчилик мамлакатларда шоли сомонини ёқиб юбориш 
қатиян ман этилган. 1 га ердаги сомонни ёқиш натижа-
сида 70 кг қаттиқ модда, 300–500 кг СО
2
, 20 кг NО
2
ҳосил 
бўлади. Бу эса атмосфера ҳавосининг бўзилишига, энтомо-
фаўнанинг юқолишига олиб келади [1].
Шоли поя далаларига шоли сомонини 5–10 т/га миқдо-
рида қўлланилганда ижобий натижа бериш тастиқланди. 
Сомондан ажралиб чиқадиган токсин моддаларнинг уруғла-
рига таъсири 3–4 ҳафта давом этиши мумкин, 5–7 ҳафта-
дан сунг унинг токсинлик қуввати кескин камая бошлайди. 
Демак, шоли сомонини қўллаш энергия манбаси бўлиб, 
тупроқдаги органик мода заҳираларини тўплашга асосий 
омил ҳисобланади.
Сомон уч хил органик моддаларнинг бирикмаларидан 
тузилган: целлюлоза, гемицеллюлоза ва лигнин. Целлю-
лоза асосан глюкоза таркибида учрашади. Гемицеллю-
лоза пентозан шакарларидан тузилган бўлиб, моддаларни 
боғлаш вазифасини бажаради. Лигнин ароматли бирикма-
ларнинг полимери бўлиб, ўсимлик органларига қаттиқлик, 
мустаҳкамлик беради. Шоли таркиби яна оқсил, сахара, туз 
ва золодан туради [8].
Микроорганизмлар тупроқ таркибидаги ўсимлик қол-
диқларини, жумладан шоли сомонини парчалаб, уларни 
ҳар хил минерал бирикмаларга айлантиради. Албатта бу 
жараён аэроб шароитда юз беради, улар кислородсиз ан-
аэроб шароитда эса тўлиқ парчаланган бўлмаслиги мумкин. 
Шу икки шароитда ҳам гумус ҳосил қилувчи бактериялар-
нинг ривожланиши туфайли пероксидаза ва полифенолок-
сидаза ферментларнинг фаолияти кучаяди ва гумусга бой 
тупроқ ҳосил бўлади.
Шоли сомонини қўлланиш туфайли купчилик физиоло-
гик гуруҳларга кирувчи микроорганимзларнинг кўпайиши 
бироз фаоллашади. Аммонификацияловчи ёки сапрофит 
холдаги чиритувчи бактерияларнинг кўпчилиги тупроқнинг 
юқори қатламидаги (0–10 см) бир грамм тупроқда 1,6–7 
млн дона ҳужайра мавжуд эканлиги аниқланди. Айниқса чи-
ритувчи бактериялар шолининг ўсиб ривожланиш даврида 
юқори даражада бўлгани аниқланди. Кучли шўрланган ту-
проқларда у салбий натижа берди. Тажрибада аэроб микро-
организмларнинг ўсиб ривожланишининг пасайиши қайд 
этилди, аммо улар тупроқ таркибидан биротала йўқолиб 
кетмайди. Бундай ўзгаришлар шолининг бутун вегетация 
даврида сақланиб қолинади.
Шоли сомон қўлланилган вариантларда тупроқнинг 
шўрланиш даражасига қараб микроорганизмларнинг сон 
ва сифати ўзгаради. Босиб суғорилган шоли поя далала-
ридаги шурланмаган тупроқда назорат вариантига нисба-
тан шоли сомони ва минерал уғитлар қўшиб ишлатилган 
участкада Bacillus megaterium, Bacillus cereus v.mycoides 
ва Bac.brevisлар устунлиги яққол кўриниб турди. Bacillus 
megateriumнинг купайиши тупрокнинг унумдорлигидан да-
рак беради. Тажриба давомида кучли шурланган тупрокда 
назорат вариантига нисбатан тулиқ минерал уғитлар билан 
шоли сомони қўшилганда Bac.subtilis, Bac.cereusлар бакте-
риялари устун (8–14 минг дона хужайра) бўлади [2, 4, 5,6].
Натижада бу усулларни қўлланиш орқали тупроқда юз 
бераётган микробиологик жараёнлар динамикасини тахлил 
қилиш, биоген элементларни аниқлаш, бостириб суғори-
ладиган тупроқларда минерал ўғитлар билан биргаликда 
шоли сомонининг қўшиб ишлатилиши барча физиологик 
гуруҳларга кирувчи микроорганизмларнинг ўсиб ривож-
ланишига ижобий таъсири ва унинг тупроқнинг шўрла-
ниш даражасига боғлик бўлиши бизнинг тажрибалари-
мизда тасдиқланди.
Адабиётлар:
1. Каштанов А. Н., Лисецкий Ф. Н., Швебс Г. Н. Основы ландшафтно-экологического земледелия. М: 1994, 127с.
2. Константинова Л. Г. и др. Регулирование биологических процессов при возделывании риса на сильнозасоленных 
почвах. В пред. кн., 1991. С. 72–97.
3. Неунылов Б. А. Повышение плодородия почв рисовых полей Дальнего Востока. Владивосток. 1961. — 112 с.
4. Отенова Ф. Т. Использование рисовой соломы под культуру риса. Ж: Аграрная наука. 2001. Москва № 4. 
С. 14–15.
5. Отенова Ф. Т., Тамамбетова Ш. Б. Экологические изучение микробиологических процессов и повышение плодо-
родия почв в Каракалпакстане./Научно-практический журнал «Современные инновации». IV Международная 



Download 3,04 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   121




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish