Ц и Суо- л с ўзбекистон республикаси олий ва ўрта махсус таълим вазирлиги



Download 5,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet49/90
Sana24.02.2022
Hajmi5,79 Mb.
#183629
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   90
Bog'liq
Н С Файзуллаева Таълим иқтисодиёти ва менежменти 2020

Конфликт (лот. сопШкШз) қарама-қарши томонлар, фикрлар, 
кучлар тўқнашувюш англатади, шу боис конфликт икки ёки ундан 
ортиқ тарафлар: шахслар ёки гурухдар ўртасидаги келишмов- 
чиликдир.
Ҳар қандай конфликтни ҳаракатлантирувчи куч конфликт 
иштирокчиларининг мақсадлари, манфаатлари ва мотивларининг 
тўқнашуви ҳисобланади. Бинобарин, конфликт бир ёки бир неча 
тараф ўз манфаатлари камситилганини англаб етишидир.
Конфликтнинг асосий таркибий элементлари қуйидаги- 
лардир:
• Конфликт 
тарафлари 
-
ижтимоий 
муносабатларнинг 
конфликтлашаётган субъектлари (иштирокчилари).
• Конфликт предмети - конфликтга сабаб бўлган ҳодиса.
• Конфликт мотивлари - иштирокчиларни конфликтлашишга 
даъват этувчи ички омиллар.
• Конфликтлашаётган тарафларнинг нуқтаи назарлари - улар 
конфликт жараёнида бир-бирига билдирувчи фикрлар.
Конфликтлар вужудга келишида конфликтоген омиллар -
конфликтга олиб келиши мумкин бўлган сўзлар, ҳаракатлар (ёки 
ҳаракатсизлик) айниқса муҳим роль ўйнайди.
Конфликтлар ўз моҳиятига кўра анча ранг-барангдир. Уларни 
турли хил белгиларга кўра таснифлаш мумкин.
Биз ҳаётда ижтимоий-маиший ва оилавий-маиший конфликт- 
ларга айниқса кўп дуч келамиз. Улар шахслараро муносабатларда 
юзага келади, реалистик ёки нореалистиқ конструктив ёки 
деструктив бўлиши мумкин.
Реалистик конфликтнинг мақсади - муайян натижаларга, 
қандайдир (моддий ёки номоддий) устунликларга эришиш. 
Бундай конфликт конструктив ва деструктив йўналишларда 
ривожланиши мумкин. Предметсиз конфликтларнинг мақсади -
кескинликни пасайтириш. Бу турдаги конфликт фақат деструктив 
шаклга эга бўлади.
Агар конфликтлар асосли қарорлар қабул қилиш ва ўзаро 
муносабатларни ривожлантиришга кўмаклашса, бундай конфликт- 
лар конструктив деб 
аталади. 
Конструктив конфликтлар 
тарафларда низо предметига қараб олинган мўлжал сақланиб 
қолиши, улар кўшма фаолиятнинг мақсад ва воситаларини
110


англаши, 
ўз 
ҳолатига 
ва 
шеригининг 
ҳолатига, 
ўзаро 
имкониятларига тўғри баҳо бериши билан тавсифланади. Бунда 
уларнинг 
келишмовчиликлари бартараф 
этиб 
бўлмайдиган 
хусусият касб этмайди, муносабатлар жараёни ва бир-биридан 
ўзаро норозипиккина намоён бўлади.

Download 5,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   45   46   47   48   49   50   51   52   ...   90




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish