Buxoro muxandislik texnologiya instituni

3.12-rasm. Dastlabki benzindagi aromatik uglevodorodlari aralashmasining 
polifazali sorbent 5% SE-52 xromoton N-AW-DMCS da ajratish 
xromotogrammasi. 
       Xromotogrammalarning sifatli asl ma`nosini aniqlash etalonlarni kiritish bilan 
va tegishli nomogrammalar bo`yicha qilindi. Miqdoriy hisoblash ichki normallash 
usuli bilan cho`qqilar yuzalarini aniqlash yo`li bilan amalga oshirildi (3.3-jadval) 
3.3-jadval 
Benzindagi aromatik uglevodorodlarning sifat va miqdoriy tarkibi 
№ 
Uglevodorodlar  
%, mass. 
1 
Benzol 
5.03 
2 
Toluol 
16.32 
3 
Etilbenzol 
3.36 
4 
m+n-ksilol 
21.00 
5 
Izopropilbenzol 
1.89 
6 
o-ksilol 
20.5 
7 
Propilbenzol 
8.60 
8 
1-metil-3-etilbenzol 
1.24 
9 
1.3.5-trimetilbenzol 
7.69 
10 
1.2.4-trimetilbenzol 
2.47 
11 
1.2-metilpropilbenzol 
7.42 
12 
1.2-dimetil-3-etilbenzol 
2.36 
13 
1.3-dimetil-2-etilbenzol 
2.12 

---

100 
 
 
       
Adabiyotlardagi  ma`lumotlarga  ko`ra  C
10
  tarkibli  uglevodorodlar  jadvalda 
ko`rsatilganlardan  tashqari  1-metil-4-propilbenzol,  1-metil-3-izopropilbenzol, 
1.2dietilbenzol, 1.3-dietilbenzol, uchlamchi butilbenzolni saqlaydi. 
       Shunday  qilib,  benzinning  ekspluatatsion  va  ekologik  sifatlarini  yaxshilash 
uchun adsorbsion suyuqlikli va gaz-suyuqlikli xromotografiyani qo`llab benzindan 
aromatik  uglevodorodlarni  ajratib  olish  va  tahlil  qilishning  kompleks  uslubiyoti 
ishlab chiqilgan. Bunda benzindagi aromatik uglevodorodlarning sifat va miqdoriy 
tarkibi belgilangan. 
Benzinning silikagel KSK da qisman dearomatlanishi 
       Avval  aytilgandek  dastlabki  benzinda  aromatik  uglevodorodlarning  miqdori 
50.12%  mass.  tashkil  qiladi.  Yevrostandart  talablariga  ko`ra  ularning  miqdorini 
35% mass. gacha kamaytirish kerak. 
       Aromatik  uglevodorodlarni  ajratib  olish  quyidagicha  amalga  oshiriladi: 
jo`mrakli  yaxshi  quritilgan  uch  pog`onali  kolonkaga  bir  me`yorda  aylantirib  va 
urib  turib  50gr  adsorbentni  soldik.  Bundan  keyin  kolonkaning  bo`sh  qismiga 
yuqoridan  150  ml  benzinni  quydik.  Kolonkani  yuqoridan  pastga  cho`zilgan 
kapillyarga cho`zilgan shisha nay  o`rnatilgan po`kakli tiqin bilan yopilgan. Barcha 
silikagel  tomonidan  yutilganidan  keyin  yengil  petroley  efir  (Q.O.  40
0
C) 
dearomatlangan  fraksiyani  (paraffin  va  naften  uglevodorodlar  aralashmasi)  siqib 
chiqarish uchun qo`ydik, bunda petroley efir: benzin 2:1 nisbatda olindi. 
       Kolonakadan oqib chiqayotgan petroley efirli dearomatlangan filtratni alohida 
ulushlar  bilan  yig`dik,  so`ngra  ularni  yig`gichda  diffusion  oqimlar  paydo 
bo`lguncha aralashtirib turdik. 
       Dearomatlangan 
fraksiyani 
ajratib 
olgandan 
keyin 
(aromatik 
uglevodorodlarning  yo`qligi  formalitli  fraksiya  bilan  nazorat  qilindi)  aromatik 
qismini  etanol  va  so`ngra  sulfat  efiri  bilan  siqib  chiqarish  bosqichi  keladi  (ml 
nisbati etanol:benzin = 1.5:1, sulfat efiri:benzin = 2.2:1). Aromatik qismning to`liq 
ajralib  chiqishini  tajriba  oxorida  salbiy  formalitli  reaksiya  bilan  nazorat  qildik. 
Filtrlash  tezligi  1  tomchi/soniya.  Bitta  tajriba  davomiyligi  3-4  soat.  O`tkazilgan 

---

101 
 
tajriba natijasida ikkita fraksiya paraffin-naften va aromatik fraksiyalar olindi. Har 
qaysisidan  deflegmatorli  kolbada  erituvchilarni  diffusion  oqimlar  paydo 
bo`lguncha  haydab  oldik.  Aromatik  uglevodorodlarning  qolgan  qismini  spirtdan 
suv  bilan  yuvib  oldik  va  kalsiy  xloridi  bilan  yuvdik.  Natijada  130  ml  benzindan 
28.8  ml  aromatik  uglevodorodlar  va  100  ml  dearomatlangan  fraksiyadan  olindi. 
Yo`qotishlar  1.2%  ni  tashkil  qildi.  Olingan  fraksiyalar  uchun  fizik-kimyoviy 
konstantalari (zichligi, refraksiyasi, solishtirma og`irligi, tozaligi) ni aniqladik. 
       Aromatik  uglevodorodlarning  tozaligini  adsorbsion-krioskopik  usul  bilan 
aniqladik.  Ularning  eritmalarini  (aromatik  uglevodorodlardan  0.4  ml  va 
siklogeksandan  20  ml)  10  gr  silikagel  KSK  orqali  xromotografiyaladik,  bu 
silikagel  faqat  aromatik  uglevodorodlarga  selektiv  va  qolgan  uglevodorodlar 
guruhini adsorbsiyalamaydi, bundan tashqari filtratning kristallanish haroratini (t
3
) 
aniqladik.  Toza  siklogeksan  va  siklogeksandagi  uglevodorodlar  aralashmasining 
haroratlari (t
1
 va t
2
) ni xromotografiyalashgacha aniqladik. Aniqlanishicha t
1
=6.38, 
t
2
=2.42,  t
3
=6.38
0
C.  tajribalar  natijasida  100%  tozalik  darajasidagi  aromatik 
uglevodorodlar olindi. 
       Qisman  dearomatlangan  benzinda  aromatik  uglevodorodlar  miqdorini 
adsorbsion-krioskopik  usul  bilan  aniqlashda  ma`lum  bo`ldiki  aromatik 
uglevodorodlarning miqdori 34.65% mass. gacha kamaydi. 
       Xuddi  shunday  benzindagi  aromatik  uglevodorodlarning  sifat  va  miqdoriy 
identifikatsiyasi  GSX  usuli  ilan  o`tkazildi  (3.4-jadval,  3.13-rasm)  va  u  shuni 
ko`rsatdiki  dastlabki  benzindagi  benzol  miqdori  5.03%  dan  1.35%  mass.  gacha 
kamaydi, qolgan uglevodorodlar esa miqdor jihatdan qayta taqsimlandi.