Бухоро давлат университети


Мараттиясимонлар ва полиподи



Download 12,83 Mb.
bet16/93
Sana10.03.2022
Hajmi12,83 Mb.
#488702
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   93
Bog'liq
ботаника мажмуа2017 7

Мараттиясимонлар ва полиподиумсимонлар синфнинг биологияси.
Мараттиясимонлар синфи – Marattiopsida

Бу синф битта қабила ва оиладан ҳамда 7та туркумдан иборат бўлиб, унинг 100 дан ортик турлари ҳозирги пайтдафакат тропк зонада Янги Зелландияда, Антил ороллари, Мексика, Бразилия, Жанубий Шапкий Хитой, Тайван, Шимолий Ветнам, Индия, Инданезия, Филипинда. Бу синф вакиллари сакланиб колинган. Энг қадимий папортниклар ҳисобланади. Улар тошкумир перм даврида ер шарида доминантлик килганлар уни полеоботаник тастиклайди. Ангиоптарис туркумини вакиллари ҳозирги папортникларнинг энг йирик турлари каторидан санлади. Уларнинг 1м узунликдаги тугунаксимон шакилдаги поясини купинча ярми ер остида жойлашган. Мураккб иккимарта типдаги баргалари эса 6м гача узунликда бўлиб, барг бандининг асосида ён баргсимон ўсимтаси мавжуд. Унда захира озикмодда туплами сабабли тугунаксимон шакилга эга бўлади. Манашу тугунаксимон барглари ёрдамида вегетатив купаяди.


Баргини остки томонида ён томонларини четларида баргни четлари буйлаб элипсимон ёки узнчок шакилдаги сорусларда 20 тагача спорнгийлар якка-якка холда жойлашган. Ҳаркайси спорангийда 1450 тагча изоспоралар мавжуд. Спорадан униб чиккан гаметофит 1-3см катталикда бўлиб, юраксимон ёки думалок шакилда. Гаметофит 2жинсли ва буларда ҳам илон тилидагилардек микориза ходисасини кузатиш мумкмин. Бу синфнинг энг йирик туркумларидан бири маратиялардир. Бу туркумга 60 та тур киради. Маратиялар ҳар иккала ярим шарнинг тропик қисмида тарқалган. Улар ташқи куриниши жиҳатидан янги оптерисларга ухшасада, буйи асосан 1-2м гача баъзиларида эса 3м гача бўлиши поясини диаметри 20см дан ошмаслиги билан ажралиб туради. Мараттияларда ҳам спорангиялар баргни остки қисмида ўрнашган. Бироқ улар кушилиб усиб, синангий ҳосил этади. Мараттияларнинг сорэт барглари, пояси ва ён барглари махаллий ахоли томонидан кайнатиб, ковуриб исътемол килинади. Шунинг учун уни маданийлаштирилади. Ён баргларидан олинадиган шилимшик модда доривор сифатида ишлатилади. Ангиоптерис ва мараттиялар манзарали Ўсимлик сифатида ҳам эқилади. Европада эса асосан роанжтерияларда устирилади.
Полиплодиаясимонлар синфи-Polypodiopsida.
Бу синф папортниксимонлар бўлимининг энг йириги ҳисобланади. У узига 6 та қабила, 240 га якин туркум ва 9000 дан зиёдрок турни бирлаштиради. Улар бутун ер шари буйлаб кенг таркарлган. Кўпчилик турлари тропик зонадги ўрмонларда тупрокда ёки дарахтларда ёпишган холда эпифиз шакилда учрайди. Тропик вакиллари орасида дарахтсимон ва лиана вакиллари ҳам бор. Масалан: цилтейдршлар оиласининг 500 дан зиёдрок турлари дархтсимон Ўсимликлар бўлиб, купрок тропикдаги тоғларда тарқалган. Цилтоя (Cyafca) дисксония (Dicksoni) ркумларининг вакилларидир. Уларнинг буйи 15-21м гача боради. Бироқ пояси иккиламчи йўғонлашиш кобилиятига эга эмас. Барглари эса 2-3-4 марта патсимон булакли бўлиб, 5-6 метр узунликка эга.
Россия худудида тарқалган турлари узун ва қисқа илдиз пояли куп йиллик утчил Ўсимликлар сувда, усувчи турлари орасида бир йилликлар ҳам мавжуд. Бу синф вакилларининг кўпчилиги тенг споралиайримлари эса ҳар хил спора ҳосил этиб купаяди. Тенг вакили спораларда гаметофит яхши тараққий этган, яшил пластинкасимон ва мустаккил хаёт кечиради. Ҳар хил споралиларда эса гаметофит жуда редукцияланган бўлиб, бир неча ҳужайрадангина ташгил топган ва улар спорангия пўсти химоясида унинг ичида жойлашган.
Полиплодияқабилалар кенжа синфи-Ppolypodiidae
Полиплодиянамолар қабиласи – Polypodiales
Бу қабиладан факт Polypodiaceae оиласининг, Polypodium ркумидан 6та туриРоссиядв тарқалган. Колган 200 дан зиёдрок турлари асосан тропик ва субтропик зонада ўсади. Бу туркум вакилларида илдиз пояси йўғон шохланган ва ташқи томонидан кўнгир рангдаги тангачалар билан окпланган. Тараққий этган барглари илдиз пояда каотр бўлиб жойлашган. Оила, туркумни номи (Polypodium кирк кулок,куп оёкли) шундан олинган. Барглари мураккаб патсимон типда Овал ёки думалок шакилдаги серуслари баргининг остки томонида барг сигментини ўрта қисмида ёки четлари буйлаб жойлашган. Полуподиумларнинг юмшок сорет ва ширин илдиз пояси, глюкозид, олма кислотаси ва ксапонинлар саклайди.Унинг баргини ва илдиз поясини кайнатмаси медицинадаишлатилади. Оддий полиподиум (Plypodiumvulgari) ва Жанубий полиподиум (P. fustrale) турларининг бир канча хилмхил турлари манзарали Ўсимлик сифатида устирилади.

Download 12,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   12   13   14   15   16   17   18   19   ...   93




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish