Бухгалтерия хисоби



Download 0,58 Mb.
bet12/63
Sana09.03.2022
Hajmi0,58 Mb.
#487486
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   63
Bog'liq
Бухгалтерия китоби

ВАЗИФА Масала № 3. Хўжалик операцияларининг балансга таьсири
1-сонли жадвал



Хужалик операцияларининг мазмуни

Дт

Кт

Операция натжасида узгариш тури

1

Кассага хисоб-китоб счетидан пул олинди

5010

5110


2

Кассадан хизмат сафарига кетаган шахсга пул берилди

4220

5010


3

Ишчиларга иш хаки берилди

6710

5010


4

Материаллар омбордан ишлаб чикаришга берилди

2010

1010


5

Хисоб-китоб варагидан киска муддатли банк кредити олинди

6810

5110


6

Мол етказиб берувчилардан материаллар олинди

1010

6010


7

Ишлаб чикаришдаги ишлатилмаган материаллар омборга кайтарилди

1010

2010


8

Иш хакидан даромад солиги хисобланди

6710

6410


9

Таксимл анмаган фойдадан резерв фондига ажратма килииди

8710

8520


10

Хисоб-китоб счётидан бюджетга карз утказилди

6410

5110


11

Ишлаб чикаришдан тайёр махсулот чикарилди

2810

2010


12

Мол етказиб берувчиларга карз туланди

6010

5110


Талаб этилади: а) Хўжалик операцияларинн ўзгариш турларини жадвалга кайд этинг.




4 дарс.
Бухгалтерия ҳисоби ҳисобварақлари ва иккиёқлама ёзув (мисоллар ёрдамида куриб чиқиш)


1.Бухгалтерия хисоби хисобвараклар режаси ва унинг амалий кўлланиши
2004 йил 1 январдан бошлаб Узбекистан Республикасининг барча корхоналари бухгалтерия хисобини 21- сонли БХМС «Хўжалик юритувчи субъектлар молиявий-хўжалик фаолиятининг бухгалтерия хисоби хисобвараклар режаси ва уни кўллаш буйича йурикнома» (УзР АВ томонидаи 23.10.2002 йил да 1181-сон билан руйхатдан утказилган)га мувофик олиб борадилар.
Бухгалтерия хисоби хисобвараклари 6 кисм ва 9 бўлимга ажратилган. Балансдан ташкари хисобвараклар алохида кўрсагилган. 1-8-бўлимларда бухгалтерия баланси хисобварақлари, яъни бухгалтерия балансида акс этгириладиган сальдо га эга бўлиши мумкин булган хисобвараклар жойлаиггирилган. Улар доимий хисобварақлр деб аталади. 9-бўлимда молиявий натижалар тўгрисида хисобот бўйича хисобвараклар, яъни вақтиннчалик (транзит) хисобваракалар жойлаштирилган, улар хеч качон сальдо (колдик)га эга бўлмайди, чунки хар ойда ёпилади. Хисобваракларнинг бундай жойлаштирилиши молиявий хисобот тайёрлаш жараёнини соддалаштиради.
2.Хисобвараклардагн икки ёклама ёзув ва уни асослаш
Бухгалтерия хисоби хисобваракларида хўжалик операциялари натижасида юз берадиган ўзгаришларни акс эттириш учун иккиёклама ёзув усули кўлланилади.
Иккиёқлама ёзув шундай ёзувки, унинг натижасида хар бир хужалик операциясининг суммаси хисобваракларда икки маротаба: бир хисобварак дебетида ва айни вактда ўзаро боғлик бўлган бошка хисобварак кредитида акс эттирилади. Чунки хўжалик операциялари юзага келтирадиган ўзгаришлар кккиёклама хусусиятга эга ва хисобнинг икки алохида объектига, бинобарин, иккита хисобваракка таъсир этади. Чунончи, агар корхона товарлар харид килса, бир томондан, омбордаги товарлар колдиги кўпайиши акс эттирилади ва бошка томондан, албатта ушбу товарлар қандай манбалар: накд пулга сотиб олинган, кредитга олинган ва хоказо хисобига олинганлиги кўрсатилади. Шунинг учун, хўжалик операциясини бухгалтерия хисоби хисобваракларида акс эттириш максадида ўзаро боғлик бўлган икки хисобваракда битга суммани кайд этиш зарур.
Хужалик операциялари хисобваракларида иккиёклама ёзув усули билан акс эттириш тартибини куйидаги мисолларда куриб чикамиз.
1 мисол. Кассага банкдаги хисоб-китоб счётидан накд пул - 5 минг сўм келиб тушди. Ушбу операция натижасида хисоб-китоб счётида пул маблаглари камайди ва кассада шу суммага купайди. Иккала хисобварак актив хисобваракдир. Шунинг учун 5 минг сум 5010 «Миллий валютадаги пул маблаглари» хисобвараги дебета ва 5110-«Х,исоб-китоб счёти» хисобвараги кредитида ёзилади.


Download 0,58 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   63




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish