Савол: а) иккинчи кутида канча калам бор? 6-2=4 та;
б) иккала кутида канча калам бор? 6+4=10
Шундан кейин масалаларнинг умумий ечимини ифодаловчи ифода тузамиз. 6+(6-2)=10
Кушиш ва айиришга дойр мураккаб масалалардан ташкари яна куйидаги мазмунларда х,ам масалаларни ечиш тавсия килинган:
купайтириш ва булишга дойр;
сонни бир неча марта орттириш ва камайтиришга дойр;
сонлари каррали таккослашга дойр. Масалан, катакли тахтачага учта квадрат куйилади ва ундан 2 марта куп учбурчак олишни таклиф кипади.
Содда масалаларни ечаётганда баъзилари учун масала мазмунининг кискдча ёзувини доскада ёзиш мумкин, чунки укувчилар доскадаги ёзувга караб масаланинг мазмунини эсдан чикармайди.
Мураккаб масалаларнинг деярли х;аммаси учун кискача ёзув зарур булади. Бу ёзувдан масалани такрорлашда, кайта-кайта эслашда фойдаланилади. Ёзувда асосан масала шарти ва савол кисми орасидаги ботаниш курсатилиши керак.
Масалага дойр к,мск,ача ёзувда куйидаги коидаларга амал килиш керак:
кискача ёзув масала мазмуни билан танишилгандан кейин тузилди ва ечиш йулларини излашнинг мух,им воситаси булиб хизмат килади. Шу асосда масалани тахлил килиш мумкин.
кискача ёзув ихчам, аник булиши ва микдорлар орасидаги богланишларни х;ар хил шаклда (жадвал, чизма, раем, схема) тасвирлаш мумкин.
кискача ёзувнингх,ар бир боскичини бажаришда укитувчи рах,барлик килади;
Do'stlaringiz bilan baham: |