Бошланғич таълим кафедраси



Download 7,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet237/282
Sana22.02.2022
Hajmi7,03 Mb.
#94274
1   ...   233   234   235   236   237   238   239   240   ...   282
Bog'liq
6-MAQOLA BOSHLANG'ICH ТЎПЛАМ 22.05.2020

b + 
3ab

b
3
.
Иккинчидан, икки ҳадни тўртинчи, бешинчи 
ва ҳоказо даражали формулаларини олиш 
мумкинми?. Албатта мумкин. Уларни кетма – кет 
кўпҳадни ўнг томонига a + b кўпҳадни 
кўпайтириш натижасида ҳосил қилинади, масалан, 
(b)
4
= (a
3
+ 3a
2
b + 3ab

b
3
) · (b) = a
4
+ 4a
3
b 
+ 6a
2
b

+ 4ab
3
b
4

Бу айниятнинг ўнг томонини a + b га 
кўпайтириб икки ҳаднинг бешинчи даражасига эга бўламиз: (+b)
5
= (a
4
+ 4a
3
b 
+ 6a
2
b

+ 4ab
3
b
4
) · (+b) = a
5
+ 5a
4
b + 10a
3
b

+ 10a
2
b
3
+ 5ab
4
b
5

n нинг турли қийматларида икки a + b ҳаднинг n – чи даражали 
формуладаги қонун - қоидани англаш учун, уларни n = 1 дан бошлаб ва n = 5 
гача ѐзамиз.
(b)
1
b, (b)
2
a
2
+ 2ab + b
2
, (b)
3
a
3
+ 3a
2
b + 3ab

b
3
,
(b)
4
= a
4
+ 4a
3
b + 6a
2
b

+ 4ab
3
b
4
, (+b)
5
a
5
+ 5a
4
b + 10a
3
b

+ 10a
2
b
3
+ 5ab
4
b
5

Бу формулаларни кўздан кечириб, уларнинг ҳар 
бирини ўнг томонига n + 1 чи ҳадли кўпҳад 
ѐзилганлигини кўриш мумкин, бу ерда n иккиҳаднинг 
даража кўрсатгичи. Кўпҳаднинг ўнг томони а
n
га тенг, 
яъни а
n
ва b
0
нинг кўпайтмасига тенг. шундан сўнг ҳар 
бир кейинги ҳадга ўтишда а нинг даража кўрсатгичи 1 га 
камаяди, b нинг даража кўрсатгичи эса 1 га ортади, яъни 
ҳар бир қўшилувчида даража кўрсатгичлар йиғиндиси n 
га тенг. Бу ерда коэффициент билан боғлиқ масала мураккаброқ. Уни ҳосил 
қилиш учун масаладаги қонун-қоидани аниқлаш учун, тартиб билан битта 
қаторга кўпҳаднинг коэффициентларини аввал n = 1 ва n = 3 да ѐзамиз.
Иккинчи қаторда биринчи ва охирги коэффициентлар 1 га тенг. иккинчи 
коэффициентни унда ѐзилган 1 ва 2 сонларни, учунчисини 2 ва1 ни қўшиш 
натижасида ҳосил қилиш мумкин. Шу қоида бўйича n = 3 қатордан 4-чи 
қаторни ҳосил қиламиз:
Шу тариқа 1 4 6 4 1 қатордан a + b икки ҳадни бешинчи даражага 
кўтаришда ҳосил бўлган коэффициентли қаторни ѐзиш мумкин:


457 
Бу қонун қоидаларни юқорида келтирилган a
3
+ 3a
2
b + 3ab

b

ва a
4

4a
3
b + 6a
2
b

+ 4ab
3
+ b
4
кўпҳадларни a + b иккиҳадга кўпайтириш мисоллари 
асосида тушунтириш мумкин. 
Агар қаторга n = 0 ни қўшсак ( а ≠ 0 ѐки b ≠ 0 да), унда барча қатордаги 
коэффициентларни учбурчпк кўринишида ѐзиш мумкин: 
Унда ѐн томонлар 1 рақамидан иборат, қолган барча сонлар улар устида 
ѐзилган икки соннинг йиғиндисига тенг. Бу учбурчак машҳур француз олими 
математик, физик, файласоф, Блез Паскал (1623 -1662) номи билан ―Об 
арифметическом треугольнике‖ асарида баѐн этилган Паскал учбурчаги 
дейилади. Юқоридаги қонун – қоидаларга кўра ѐзувдарни давом эттириб, биз n 
=6, 7, 8 ва ҳоказолар учун қатордаги коэффициентларни ҳосил қилишимиз 
мумкин: (b)
n
 a
n
na
n - 1
b + … + nab
n - 1 
b
n
. Берилган n учун кўпҳаднинг 
коэффициентини бирданига топиш имкони бор.
Паскал учбурчагининг яна бир муҳим жиҳати шундаки, 
n = 0, n = 1, n = 2 ва ҳоказода коэффициентлар йиғиндиси 
мос равишда 2
0
, 2
1
, 2
2
, 2
3
га тенг ва ҳоказо. Умуман (b)
n
 
= a
n
+ na
n - 1
b + … + nab
n - 1 
+ b
n
тенгликда кўпҳаднинг 
коэффициентлари йиғиндиси 2
n
га тенг. Унга ишонч ҳосил 
қилиш учун тенгликда а = 1 ва b = 1 ни қўйиш керак бўлади. 
Пьер Ферма (1601 – 1665) француз математиги, аналитик геометрия ва 
сонлар назариясинин яратувчиларидан бири. Бир неча ўзгарувчили алгебраик 
тенгламаларни ечиш назарияси билан шуғулланган. 
Ўқувчилар буюк грек математиги Евклид 
ўзининг негизлар номли асарида (эрамизгача 3 асрда 
яшаган) юқоридаги мавзу билан боғлиқ бўлган (a + 
b)(c + d) = ac + bc + ad + bd тенгликнинг ўринли 
бўлишини чизма ѐрдамида исботлаганлигини ѐддан 
чиқамасликлари керак. 

Download 7,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   233   234   235   236   237   238   239   240   ...   282




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish