Бошланғич таълим кафедраси


тушунчасига қуйидагича ѐндашдик



Download 7,03 Mb.
Pdf ko'rish
bet152/282
Sana22.02.2022
Hajmi7,03 Mb.
#94274
1   ...   148   149   150   151   152   153   154   155   ...   282
Bog'liq
6-MAQOLA BOSHLANG'ICH ТЎПЛАМ 22.05.2020

тушунчасига қуйидагича ѐндашдик: бу - вазиятни структуралаш, математик 
боғланишларни аниқлаш, жараѐнларни математик моделларини тузиш, уларни 
таҳлил қилиш ва кўринишларини ўзгартириш, олинган натижалар бўйича 
тегишли асосланган ва мақбул ҳулосалар чиқариш орқали ижтимоий ва касбий 
фаолиятга тайѐр бўлиш.
Иқтисодий ривожланган давлатлар тажрибаси ва юқоридаги фикрларни 
ҳисобга олган ҳолда, тўғри мантиқий мушоҳада юритишга, кундалик 
ҳаѐтимизда дуч келинадиган эҳтимоллий-статистик характерга эга масалаларни 
ечишга, жумладан турли кўринишда берилган маълумотларни таҳлил этиш 
усулларига, хавфларни аниқлаш ва баҳолашга имкон берувчи “Маълумотлар 
ва имкониятлар” номли бўлим А1 ва А+ даражаларига пропедевтик тарзда 
киритилишини лозим деб топдик.  
Масалалар ҳақида.
Математика фанини ўқитишнинг негизини масалалар ташкил этиши 
барчамизга маълум. Шунга қарамасдан, биз айрим фикрларимизни келтириш 
лозим деб топдик.
Биринчидан, ўқувчиларда математикага бўлган қизиқишларини орттириш, 
таянч компетенцияларга эришиш учун таълим жараѐнида амалий ва 
ностандарт характердаги масалалардан фойдаланмасдан эришиб бўлмайди. 
Бундай масалаларни ечиш ўқувчиларда анализ, синтез, аналогия
умумлаштириш, дедукция ва индукция каби мантиқий мушоҳада юритиш 
фаолиятини, интуиция, эгилувчанлик ва мослашувчанлик каби фазилатларни 
ривожлантириб, ўқувчиларни олинган натижалар устида танқидий фикрлашни 
ўргатади. Кўпинча амалий ва ностандарт характердаги масалаларни ечими 
дархол топилмасдан, бир неча бор уринишлар натижасидагина аниқланишлиги 
сабабли, бу мақсадга эришиш учун тиришқоқ бўлишликни, яъни шахснинг 
иродалилик каби жуда аҳамиятли сифатларни таркиб топишига имкон беради. 
Ва ниҳоят, энг асосийси: бундай масалаларни ечилиши ўқувчиларга натижага 
эришилганлик билан, ва шунингдек ечим йўлининг гўзаллиги ва анъанавий 
эмаслиги билан боғлиқ бўлган катта эмоционал завқ берилиши катта аҳамиятга 
эга. Бундай масалалар барча даражаларда киритилиши лозим. 
Иккинчидан, математик масалаларга ўқитишнинг воситаси сифатида 
қаралса унга икки ҳил ѐндашиш мумкин: 

Download 7,03 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   148   149   150   151   152   153   154   155   ...   282




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish