Боҳодир эшов



Download 3,92 Mb.
Pdf ko'rish
bet50/247
Sana01.07.2022
Hajmi3,92 Mb.
#725904
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   247
Bog'liq
Áî îäèð ýøîâ ¢çáåêèñòîí äàâëàò÷èëèãè âà áîø àðóâè òàðèõè

Ижтимоий-иқтисодий тарих.
Эфталитлар юқорида эслатилган улкан 
ҳудудда бошқарувни қўлга киритган обод деҳқончилик воҳаларига, 
ривожланган шаҳар ва қишлоқларга, савдо йўлларига эга бўладилар. Вақт 
ўтиши билан эса маҳаллий аҳоли билан аралашиб кетадилар. Натижада 
бевосита маҳаллий аҳолининг ворисига айланадилар. Шу боисдан 568-569
йилларда Византия императори Юстин II ҳузурида бўлган турк элчиси 
императорнинг “эфталитлар шаҳарларда яшайдиларми ёки қишлоқлардами?” 
деган саволга «улар шаҳарлик сулолалар, олий ҳазратлари» деб жавоб берган. 
Дарҳақиқат, олиб борилган археологик тадқиқотлар илк ўрта асрлар 
Ўрта Осиёда шаҳар маданияти тараққий этганлигидан далолат беради. 
Жумладан, V асрда 
Панжикентда
нисбатан қадимгироқ бўлган қишлоқ
ўрнига Янги шаҳар барпо этилади. Умумий майдони 18 гектар бўлган бу 
шаҳар VI асрнинг бошларига келиб мустаҳкам ҳимоя тартибига, ибодатхона, 
сарой ва ижтимоий жиҳатдан ажралиб турадиган турар-жойларга эга эди. 
Сўғд шаҳарларидан яна бири 
Пойканда
ҳам қизғин тадқиқот ишлари олиб 
борилган. Янада қадимгироқ даврда (антик) асос солинган ушбу кўҳна шаҳар 
илк ўрта асрлар даврига келиб кенгайиб боради ва V-VI асрнинг бошларига 
келганда уч қисмли йирик марказга айланади., ҳамда умумий майдони 18 
гектарга етади. Пойканд қазишмаларида илк ўрта асрларга оид кўплаб 
моддий маданият буюмлари топилган бўлиб, улар ҳақиқатдан ҳам Пойканд бу 
даврда араб манбаларида таърифланганидек,
“Мадина-ат-тужжор”
-
“Савдогарлар шаҳри” бўлганлигидан далолат беради. 
Илк ўрта асрлар даври ижтимоий-иқтисодий ҳаётда муҳим аҳамиятга 
эга бўлган йирик марказлардан (эҳтимол, пойтахт шаҳарлардан) бири 
Бухоро
эди. Тўғри тўртбурчак шаклдаги Ушбу шаҳарнинг асоси 21 гектар бўлиб, бу 
ерда мустаҳкам ҳимоя иншоатлари, ҳукмдор саройи, мафкуравий иншоатлар, 
турар-жой қолдиқлари очиб ўрганилган. Топилган моддий маданият 


136 
буюмлари Бухоро илк ўрта асрлардан бошлаб Ўрта Осиёнинг йирик маданий 
ва иқтисодий марказларидан бири бўлганлигидан далолат беради.
Шунингдек бу даврда шаҳарнинг еттита дарвозаси бўлиб, бу ҳолат унинг 
муҳим савдотранзит йўли устида жойлашганлигидан далолат беради. Бу 
даврда 

Download 3,92 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   46   47   48   49   50   51   52   53   ...   247




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish