Биология кафедраси тўйчиева Зиёда Абдихолиқ қизи


Овқатга ишлатилганда заҳарли бўладиган игнатерилилар



Download 491,5 Kb.
bet34/46
Sana22.04.2022
Hajmi491,5 Kb.
#572998
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   46
Bog'liq
Республика

Овқатга ишлатилганда заҳарли бўладиган игнатерилилар.
Игнатерилилардан денгиз типратикони ва голотурия истемол қилинади. Голотурия (Golothurioidea) ёки денгиз бодринги бошқа игнатерилилардан танасининг узунчоқлиги билан фарқланади. Голотуриянинг узунлиги 10-40 см, қувурсимон голотурия Holothurioidea tubulosa узунлиги 33 см атрофида, қўнғир қизил ёки қўнғир бинафша рангли, найзалари 20 тача бўлиб Ўрта Ер денгизида ва Филиппин оролларида яшайди. Қироллар голотурияси (Stichopus radalis) 30 см гача бўлган йирик голотурия бўлиб, юқори қисми эса қизил рангда бўлади. Шимолий Атлантикада, Ўрта Ер денгизида ва Антиль оролларининг жанубида кенг тарқалган. Голотурия овқатга махсус қайта ишловдан сўнг ишлатилади (трепанглар).голотуриянинг заҳарли аъзолари 10 дан 100 та гача бўлиб қурувсимон тузилишига эга ва клоака билан боғланган. Бу қувурлар комплекси кювьеров аъзоси деб номланади ва безсимон ҳосилаларидан иборат бўлиб заҳарли ажратма голотурияда ҳимоя вазифасини бажаради. Озгина ҳавф туғилса ҳам голотурияда ҳимоя вазифасини бажаради. Озгина ҳавф туғилса ҳам голотурия анаоь тешигидан ичак канали ва кювьеров қувурлари орқали заҳарини душман томон йўналтиради ва ўзини шу йўсинда ҳимоя қилади. Кювьеров аъзосининг заҳари балиқ ва қисқичбақасимонларни ўлдириши мумкин.
Голотурия заҳари голотурин деб аталади. Голотурин ўткир гастрит, кўнгил айниши, қайт қилиш каби аломатларни юзага чиқаради. Заҳарланишда тананинг барча қисмида кучли оғриқ кузатилади. Қўллар шишада ва қизаради. Интоксикацияни давом этиши организмга тушган заҳар миқдорига боғлиқ бўлади. Голотуринни кўзга тушиши олиб келади. Жанубий Шарқий Осиё мамлакатларида трепанглар овқатга кўп ишлатилгани учун голотурин заҳари билан заҳарланиш тез-тез учраб туради. Бундан голотуриялар денгиз типратиковлари каби заҳарли тери безларига эга, уларнинг ажратмалари терида маҳаллий яллиғланишни келтириб чиқаради.
Денгиз типратиконлари заҳари ҳайвон сифатида ҳавф туғдириши мумкин. Уларнинг увилдириғида (еса бўлади, жуда мазали) кўпайиши пайтида одамларни заҳарланишига олиб келадиган токсик махсулотлар йиғилиши мумкин. Заҳарланишнинг давоси самптоматикдир.


Download 491,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   30   31   32   33   34   35   36   37   ...   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish