Биология кафедраси тўйчиева Зиёда Абдихолиқ қизи



Download 491,5 Kb.
bet30/46
Sana22.04.2022
Hajmi491,5 Kb.
#572998
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   46
Bog'liq
Республика

Чумолилар(Formicoidea).
Чумолилар оиласи (парда қанотлилар туркуми) 6000 дан ортиқ турни ўз ичига олади. Уларнинг 80 % тропик мамлакатларда ҳаёт кечиради. Турли оилага мансуб чумолилар бир-биридан заҳарли аппаратининг ривожланиш даражасига қараб фарқланади. Асосан ўсимликлар билан чумолиларда заҳарли аппарат суст ривожланган бўлади. Заҳарли безлари ва заҳар учун катта резервуарлари бўлгани билан игнаси бўлмайди. Ўз душманларидан ҳимояланиш учун баъзи бир чумолиларда қўшимча заҳарли аппарат, яъни аналь безлари бўлади. Чумолилар заҳари жуда кам ўрганилган. Уларнинг таъсири асаларилар ва арилар заҳари таъсир даражаси билан бир хил.
Заҳарланишнинг давоси симптоматикдир. Қўнғизлар. (Colloptera). Заҳарли ҳашоратларга қўнғизлар ҳам киради. Лекин, қўнғизлар заҳари фақат ҳашарот тухумдонларида, гормонга ўхшаб ишлаб чиқарилиб, гемолимфада циркуляцияланиб юради. (С.В.Пигулевский 1968). Одамларнинг заҳарланиши асосан қўнғизларни беғосдан босиб олганда юз беради. Бунда тери қоплами зарарланади. Дастлабки таъсир этувчи модда бўлиб контаридан хизмат қилади.
Заҳарли тангача қанотлилар.
Танаси бошқа ҳашаротларникига ўхшаш бўлиб, икки жуфт қанотлари бўлади. Қанотлари тангачалар билан қопланган бўлиб. таркибида бўёвчи пигментлари бор. Тангачалар қанотига ҳар хил тус бериб туради. Баъзи бир тропик капалаклар жуда ҳам ёрқин тусли бўлади. Қуртларининг танаси туклар билан қопланган. Баъзи бир тропик капалаклар жуда ҳам ёрқин тусли бўлади. Қуртларнинг танаси туклар билан қопланган. Баъзи бир капалаклар қуртининг туклари асосида-терида заҳарли безлари бўлади. Буларнинг баъзилари туклари билан одам терисини тешиб (жароҳатлаб), заҳар безлар чиқарган заҳарли моддаларни одам терисига ва шиллиқ парадаларга тушишдан заҳарланиш ҳодисаси кузатилади. Уларнинг заҳари кучсиз таъсирга эга. Гара заҳар терига, тери ости клетчаткасига тушиб, сўнгра қонга ўтса, бунда умумий заҳарланиш симптомлари, ривожланади.
Тутипак қурти (Mombyx mori). Капалагининг катталиги ўртача бўлиб, оқ қанотлари бўлади. Кам ҳаракат қилади. Вояга етган қуртлари оқ рангли. Тут дарахти барглари билан озуқанади. Тери безлари секрети заҳарли бўлиб, дерматитларга сабаб бўлади. Ўрта Осиёда кенг тарқалган.

Download 491,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   26   27   28   29   30   31   32   33   ...   46




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish