«биоинформатикага муқаддима»



Download 1,79 Mb.
Pdf ko'rish
bet18/39
Sana25.02.2022
Hajmi1,79 Mb.
#277006
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   39
Bog'liq
Қўлланма

Фойдаланилган адабиѐтлар: 
1. С.Игнасимуту «Основы биоинформатики». Москва 2007 
2. Аrthur M. Lesk «Introduction to Bioinformatics»/ Oksford University Press 2002. 
3. В.Д.Лахно «Компьютеры и суперкомпьютеры в биологии». Москва 2002 
4. B. Alberts, A.Johnson, J.Lewis, M.Raff, K.Roberts, P.Walter. «Molecular biology of the 
cell». Fifth edition. USA. Nyu-York. 2008 
 
 
Асосий интернет сайтлари 
5. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/omim/ 
6. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/Genbank/GenbankOverview.html 
7. http://www.ebi.ac.uk/embl/ 
8. http://www.hgmd.cf.ac.uk/ac/index.php 
9. http://www.genome.ad.jp/kegg/ 
10. http://www.ncbi.nlm.nih.gov/unigene 
 
 
4-МАЪРУЗА 
Мавзу: Геномика ва протеомиканинг асосий тушунчалари.
 
Режа: 
1. Геномика фанининг ўрганиш объектлари. Халқаро ―Геном лойиҳаси‖ ва унинг 
аҳамияти.  
2. Эукариот организмлар геномининг ўзига хосликлари. Ген хариталари 
3. Полимераза занжир реакцияси. ДНКни секвенирлашнинг Сенжер методи. 
4. Протеомика 

Мавзунинг долзарблиги: Биоинформатика фанининг энг муҳим тадқиқот 
йўналишларидан бири бу тўлиқ геномларни тадқиқ қилиш бўлиб, бунда организмнинг 
барча нуклеотид кетма – кетлиги аниқланади. 1990 йилларда бошланган ―Одам геноми 
лойиҳаси‖ нинг мақсади ана шу кетма – кетликни аниқлаш эди. 2001 йилда эса олимлар ўз 
олдиларига қўйилган биринчи вазифани муваффақиятли якунладилар. Бу эса биология ва 
қолаверса барча табиий фанлар ривожланишини янги босқичга олиб чиқди. Одам 
ДНКсидаги ҳар бир нуклеотид маълум бўлди. Эндиликда геномика фани олдига ана шу 
кетма – кетликдаги трансляцияланувчи участкаларни яъни генларни излаб топиш, 
уларнинг функцияларини аниқлаш каби янада мураккаб, аммо катта аҳамиятга эга бўлган 
вазифалар қўйилди. Бундай мақсад ва вазифаларни амалга ошириш учун эса кўплаб 
методлар ва биоинформацион дастурлар зарурдир. Таъкидлаш лозимки, инсоният учун 
фақатгина одам геноми эмас, балки микроорганизмлар, ўсимликлар ва ҳайвонларнинг 
геномини аниқлаш ҳам катта аҳамиятга эга. Бундай организмларнинг геномини 
секвенирлаш, генларини ажратиб олиш, бошқа организмга кўчириб ўтказиш орқали 
инсоният олдида турган бир қатор муаммоларни ҳал этиш мумкин. 
Протеомика фани геномика фани билан узвий боғлиқ бўлиб, бунда ана шу нуклеин 
кислоталардан трансляцияланувчи оқсилларнинг бирламчи структураси, яъни 
аминокислота кетма – кетлигини аниқлаш ва шу асосида уларнинг иккиламчи, учламчи ва 
тўртламчи структураларини биоинформацион дастурлар ѐрдамида моделлаштирилади. 


Оқсилларнинг тахланиши, актив марказлари ва вазифаларини аниқланиши бугунги кунда 
давосиз деб топилаѐтган кўплаб касалликларни даволаш имконини беради.

Download 1,79 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   14   15   16   17   18   19   20   21   ...   39




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish