«Биохилма-хилликни сақлаш ва ривожлантириш» Республика илмий-амалий анжумани


«Биохилма-хилликни сақлаш ва ривожлантириш» Республика онлайн илмий-амалий анжумани



Download 7,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet129/454
Sana06.07.2022
Hajmi7,14 Mb.
#745631
1   ...   125   126   127   128   129   130   131   132   ...   454
Bog'liq
guldu-anjuman-17042020

«Биохилма-хилликни сақлаш ва ривожлантириш» Республика онлайн илмий-амалий анжумани
Гулистон 2020 й. 17-18 апрель
134 
давом этади. Дастлабки уруғларнинг пишиб етилиши 15-30чи сентябрь ойига 
тўғри келиб, 1000 та уруғнинг оғирлиги 4,5-5г.ни ташкил қилди.
Олинган натижалардан шудай хулосага келиш мумкинки, Мирзачўл 
шароитида илк бор истиқболли доривор ўсимлик бўлган 
Echinacea purpurea (L) 
Moench
биологияси ўрганилди ва репродуктив стратегиялари Раменский-Грайм
тизими асосида аниқланишига ва ноқулай шароитга морфобиологик мосланиш: 
қурғоқчиликка, юқори ҳароратга ва шўрга чидамийлик даражалари бўйича 
баҳолананишига замин яратилди. 
Фойдаланилган адабиётлар 
1.
Поляков А. Лечебный "ёж" / А. Поляков, И. Тарасенков // Сад и огород. 2002. 
№ 6. – С. 51-52. 
2.
Курганская С.А. Эхинацея пурпурная / С.А. Курганская // Биология, № 47. – 
С. 10. 
3.
Меньшова, В.А. Медоносное значение Echinacea purpurea (L.) Moench, 
интродуцированной на Украину /В.А.Меньшова, Г.КСмык, А.А.Ерастов 
//Растительные ресурсы, 1987.- Вып.4.- С.612-616. 
ТУТНИНГ ДОРИВОРЛИК ХУСУСИЯТЛАРИ ВА АҲАМИЯТИ 
Сирожиддин Муродов Бухоро давлат университети ўқитувчиси., Кимё 
Аслонова Бухоро шаҳар 42-мактаб ўқитувчиси. 
sirojiddin_sma@mail.ru 
 
Тут 
(Morus
)—тутдошлар оиласига мансуб мевали дарахт бўлиб ер юзида 
53 туркум, 1400 тури мавжуд. Асосан тропик мамлакатларда кенг тарқалган. 
Ўзбекистонда эса унинг 5 тури ўстирилади. Шулардан оқ тут (
Morus alba
) ва 
қора тут (
Morus nigra
) каби турларининг меваси истеъмол қилинади. Бошқа 
турларидан эса асосан ипак қурти боқишда кенг фойдаланилади. Тут дарахти 
300-500 йилгача яшайди. 
Тутнинг ватани Жанубий ва Ғарбий Осий мамлакатлари (Афғонистон ва 
Эрон) ҳисобланади. Оқ тут 
(
Morus 
alba
) эса Хитойнинг шарқий 
минтақаларидан келиб чиқган.
Тутнинг меваси этдор, ширин, лекин ҳиди йўқ, истемол қилинади. Ушбу 
мева С витаминига бой, шунингдек, унинг таркибида калий, калций темир ва 
бошқа моддалари ҳам мавжуд.
Оқ тут меваси таркибида 25% қанд, 1,5% азотли моддалар, макро ва 
микроэлементлардан калий, натрий, темир, кальций ва магний учрайди.



Download 7,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   125   126   127   128   129   130   131   132   ...   454




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish