Фойдаланилган адабиётлар:
1.
Попцов А.Н., Некрасов В.И., Иванова И.А. Очерки по семеноведению.-М.:
Наука, 1981.- 112 с.
2.
Международные правила анализа семян.- М.:Колос,1984.-310 с.
3.
Гранкина В.П., Надежина Т.П. Солодка уральская.-Новосибирск: СО Наука,
1991.- 152 с.
«Биохилма-хилликни сақлаш ва ривожлантириш» Республика онлайн илмий-амалий анжумани
Гулистон 2020 й. 17-18 апрель
91
4.
Каршибоев Х.К., Хасанова З.С. Качество и особенности прорастания семян
некоторых бобовых аридной зоны // Научные труды ГГУ (Сер.общ. биол.).-
Гулистан, 1993.-Вып. 1.-С. 78-85.
5.
Ашурметов О.А., Қаршибоев Ҳ.Қ., Қўзиев А.Ж. Ширинмия (фойдали
хусусиятлари, биоэкологияси ва кўпайтириш усуллари).-Ташкент, 2005.- 100
б.
ЗОМИНСУВ ҲАВЗАСИНИНГ ЧИМЛИ ДАШТЛАР ЦЕНОТИПИ
Ботирова Л.А. б.ф.н., доцент, Гулистон давлат университети
E-mail:
botirova.laziza@mail.ru
Чимли даштлар ценотипи Туркистон тоғи шимолий ёнбағирларида денгиз
сатҳидан 2000-3000 м дан 3500 м гача ҳам кўтарилиб, турли типлар таркибида
учрайди. Асосан арчазорлар, бутазорлар таркибида кенг тарқалиб, баланд тоғ
минтақасида (2500-3000 м дан юқорида) ўзига хос чимланган қуруқ дашт
типини ҳосил қилади. Бетагазорлар формацияси ҳам чимланган даштлар
ценотипига хосдир. Бетагазорлар баланд тоғ чимли дашт –
Cryoxeropoia
–
ценотипи таркибидаги формация бўлиб, Зоминсув дарёси юқори тармоқлари
сув айирғич қисмида Туркистон тоғининг шимолий ёнбағирларидаги харсанг
тошлар ораларидаги кичик-кичик юқори тоғ оч рангли қўнғир тупроқли
майдонларда кенг тарқалган. Бу формация криофриганофит жамоалари, яъни
тоғ карракзор, зираклизорлар билан кўпинча уйғун бирликда тарқалган бўлади.
Бунга асосий сабаб, тоғ сувайирғичларида асосан кембрий, девон, силур
чўкинди жинслари кенг тарқалиб, улар орасида юмшоқ оч қўнғир тупроқларда
эса бошоқдош ўтлар, тоғкарракзорлар ўсиб уйғун бирликда ўсимлик қопламини
ҳосил қиладилар. Бетагазорлар ҳам кўплаб ботаник олимлар томонидан турли
даврда, турли услубда ўрганилиб, баҳоланган. Бетагазорлар кўпинча
зираклизор, тоғ карракзорлар билан аралаш учраганлиги сабабли ҳам И.В.
Стрюкова ва Р.А. Кимлар [4] тузган харитада (М1:200000) бетагазорларнинг
майдони кичиклиги сабабли, уларни уйғун бирликлар таркибида, кўпинча
субдоминант сифатида кўрсатишган.
Е.М. Демурина [1] бетагазорлар ва арчазорлар бу ҳудудда ўзига хос
экосистемани ҳосил қилади, деб кўрсатган. Бетагазорларнинг пастки
чегарасида
буғдойиқзорлар
билан
қўшилиб
учраса,
юқорида
криофриганофитлар билан (зиракли, тоғ карракзорлар) аралаш ҳолда тарқалиб,
ўзига хос манзара ҳосил қилади, деган фикрни баён этган.
Туркистон тоғининг шимолий ёнбағирларида Е.М. Демурина ва бошқалар
томонидан ҳам [1],
[2], [3]
бетагазорларнинг қуйидаги ассоциациялари
Do'stlaringiz bilan baham: |