“БАҲолаш иши ва инвестициялар” кафедраси



Download 1,85 Mb.
Pdf ko'rish
bet35/49
Sana24.02.2022
Hajmi1,85 Mb.
#254378
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   49
Bog'liq
loyihaviy moliyalashtrsh umk

Ani
SV
P
n

бу ерда, 
R-йиллик ижара тўлови 
Р-ускунанинг бошланғич қиймати 
S-ускунанинг қолдиқ қиймати 
Аni-йиллик доимий даромадни таққослаш учун келтириладиган коэффициент 
(бўлажак даромадни белгиланган вақтдаги бугунги қийматини аниқлаш коэффициенти); 
V-кўпайтирувчи дисконт. 
Бунда ижара тўлови ускуна қиймати, қабул қилинган даромадлилик меъёри (I) ва 
ижара муддатига боғлиқ бўлаяпти. Формулада ижара тўловлари бир маротаба йил 
охирида тўланиши кўзда тутилган. У фақат ускунани ижарага топширишда кўзланга 
даромад меъёри асосида келиб чиқадиган ҳажмни аниқлаб беради. 


Агар, ижара шартномасида ускунани унинг эгаси томонидан таъмирланиши кўзда 
тутилган бўлса, унда ушбу ҳаражатлар ижара тўловида инобатга олинади. 
Ҳисоб-китобда инобатга олинаётган даромадлилик меъёри албатта ускунани 
амортизация меъёридан юқорироқ бўлиши табиий ҳолдир. Қабул қилинган даромадлилик 
меъёри (I) билан амортизация меъёри (а) фарқи ижара операциясини тахминий реал 
даромадлилигини кўрсатади. 
Мисол. 9.1.Айтайлик, ижарага топшириш вақтида 1 млн. сўмлик қийматга эга бўлган 
ускуна 4 йилга ижарага берилган. Ижара муддати тугаш вақтига келиб ускунанинг қолдиқ 
қиймати 400 минг сўмни ташкил этади. 
Ускунага сарфланган маблағга нисбатан қўйиладиган талаб, йилига 15% даромад 
келтириши зарур дейлик. Белгиланган даромадлиликни таъминлаш шарти билан 
тўланадиган ижара ҳақи қанчани ташкил этади, агар ижара тўлови 
бир маротаба йил охирида тўланса? 
Ушбу мисолнинг ечимини йиллик ижара тўлови формуласи асосида 
ҳисоблаймиз. 
15
;
4
a
V
S
P
R
n



=
мингсум
a
2
.
270
85498
.
2
3
,
771
15
,
1
400
1000
15
;
4
4





А) Бунда а4;15 тенг 2.85498 
Барча юқоридаги шартлар сақланиб қолган ҳолда айтайлик ижара муддати 4 йил эмас 
8 йил дейлик ва ускунанинг қолдиқ қиймати икки баравар камайган деб фараз қилайлик. 
Бунда 
А8,15= 4.487732 ва 
1000-200 *1,15-8 
R= 
=208,3 минг сўм. 
4,487732 
Кўпчилик ҳолларда амалиётда молиявий лизинг бўйича ижара тўловлари ҳисоблаш 
учун аннутет формуласидан фойдаланилади: 


ТхП
Х
Т
И
Т
И
А
Р
)
:
1
(
:
1
1
:



Бу ерда, Р- ижара тўловлари суммаси; 
А- амортизация ажратмалари суммаси ёки (ижарага берилаётган мулк 
қиймати); 
П – шартнома муддати; 
И – лизинг бўйича фоиз; 
Т – ижара тўловлари даврлари. 
Бу ерда дискитлаш усули қўлланилмаган. 
Мисол. 9.2. Баланс қиймати 20 млн. сўм бўлган асосий восита лизингга (ижарага) 
берилди. Лизинг шартнома муддати 5 йил ва йиллик 10 фоиздан лизинг (ижара) тўлови 
амалга оширилади. Йиллик тўланадиган лизинг (ижара) тўловларини ҳисобланг. 
Ечилиши: 
Юқоридаги (9.8) формула асосан, йиллик лизинг (ижара) тўловларини ҳисоблаймиз, 
яъни:
Р = 20000* 0,1/1-1: (1+0,1)5 = 5263 м сўм. 
Ҳозирги вақтда аниқ компьютер дастурлари орқали лизинг тўловларини банклар 
мижоз ҳоҳлаган вариантда ҳисоблаб беришлари мумкин.
Ускунанинг самарадорлигини баҳолаш-усулининг моҳияти шундан иборатки, бунда 
даромадлилик даражаси мураккаб фоизларнинг йиллик ставкасини ҳисоблаш йўли билан 
аниқланади. Бу ерда биринчи навбатда ускуна учун ижара тўловлари коэффиценти 
аниқланади. Бу коэффицент асосида йиллик фоиз ставкаси кўрсаткичи (i) ҳисобланади. 
Йилнинг охирида бир маротаба тўланадиган ижара тўловлари учун таққосла 
коэффиценти қуйидагича аниқланади: 

Download 1,85 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   31   32   33   34   35   36   37   38   ...   49




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish