Бактерияларнинг морфологияси Машғулотнинг мақсади



Download 190 Kb.
bet4/14
Sana11.07.2022
Hajmi190 Kb.
#777432
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14
Bog'liq
1.микроорганизмлар морфологияси

Полисомалар - 20 та рибосомалар бирикиб хосил қилади. Оксил синтезидан сўнг яна алохида-алохида ажралиб кетади.
Киритмалар. Буларга крахмал, ёғ томчилари, волютин доначалари, олтингугурт кабилар киради. Волютин доначалари полифосфатлардан ташкил топган бўлиб, баъзи бактерияларда тур белгисини билдирувчи хисобланади. Масалан, бўғма бактерияларда (патогенларида).
Функцияси: Захира озик модда хисобланади. Цитоплазмада автоном холда жойлашган юмалоқ шаклда икки ипли ДНК молекуласи бўлиб, плазмидлар дейилади. Буларда хам ирсий белгилар ёзилган бўлиб, ўз холича белгиларни ташиб юради, лекин бактерия хужайраси учун зарур эмас.
Споралар. Булар фақат таёкчасимон бактерияларда учрайди. Микроорганизмларга юқори температура, қуриб колиш холатлари, рН-мухитнинг ўзгариши ва бошқалар таъсир этганда споралар хосил бўлади. Споралар цитоплазманинг қаттиқ кисмини ташкил қилади ва бактерия хужайрасининг ички кисмида жойлашади. Споралар вегетатив хужайралардан химиявий таркиби билан фарқ килиб, сув кам микдорда, кальций тузлари, Mg тузлари, липидлар, протеинлар кўп миқдорда бўлади. Булар спорани чидамли бўлишини, таркибидаги дипихолин кислота таъминлайди. 18-20 соатда спора хосил бўлади. Яхши, қулай шароитга тушганда эса споралар 4-5 соат ичида вегетатив формага ўтади. Битта бактерия хужайрасида битта спора бўлади.
Бациллалар, клостридиялар спора хосил қилади. Жойлашишига караб спораларнинг 3 хил шаклини ажратишимиз мумкин: 1)терминал; 2)субтерминал; 3)марказий.
Спора хосил бўлиш давомийлиги 4даврда кечади::
1. Тайёрланиш даври,
2. Спора олди даври,
3. Қобиқ хосил килиш даври,
4. Етилиш даври.
Спора ташки мухитда яхши сақланади. 140° да 2 соатга чидайди. Куйдирги қўзғатувчиси 180° га чидамли.
Функцияси:Бактерия хужайраси нокулай шароитга тушганда яшаши учун ёрдам беради.2.Спора микроорганизмларнинг ривожланиш даври бўлиб, турни саклашда ахамияти бор.
Хивчинлар - харкат органлари хисобланади. Асосан таёкчасимон бактериялар хосил қилади. Хивчинлар ингичка ипсимон бўлиб таркиби оксил флагеллиндан иборат. Узунлиги бактерия танасининг узунлигидан узунрок бўлади. Хивчинлар цитоплазмада жойлашган базал таначалар билан паропластлардан бошланиб хужайранинг ташқарисига чикади. Хивчинларни суюк озик мухитдан қалин томчи олиб махсус бўяш усуллари билан микроскопда кўришимиз мумкин. Жойлашишига караб 4 та группага бўлинади:

  1. Монотрихлар, 2.Лофотрихлар, 3.Амфотрихлар, 4.Перитрихлар


Download 190 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   14




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish