Бажарди: Қабул қилди: “прогнозлаштиришнинг экстрополяция усули



Download 0,7 Mb.
bet10/12
Sana22.02.2022
Hajmi0,7 Mb.
#101743
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12
Bog'liq
мустақил иш эконометрика

Прогнозлаш тизими (“прогнозловчи тизим”) – мураккаб ҳодисалар
ёки жараёнларни прогнозлаш учун мўлжалланган услубиётлар, техник
воситаларнинг тартибга солинган жамланмасидир.
Пассив статистик прогноз – утган даврлар статистик маълумотларини
урганишга ва олинган конуниятни келажакка утказишга асосланган
ривожланиш прогнози.
Режали прогноз (режа-прогноз) ўз моҳиятига кўра номақбул, бартараф
қилиниши керак бўлган муқобилликларни аниқлаш билан ва қабул
қилинаётган режавий қарорларнининг тўғри ва узоқ, билвосита оқибатларни
аниқлаш билан боғлиқ бўлган мақсадга мувофиқ режавий меъёрлар,
вазифалар, йўл-қўриқларни танлаб олиш учун қидирув ва меъёрий прогноз
маълумотларини ишлаб чиқишни англатади.
Регрессион модель – экзоген ва эндоген узгарувчи катталикларни
боглаб турувчи регрессия тенглиги ёки регресссион тенглик системасига
асосланган иқтисодий математик тенглик.
Регрессион анализ –маълумотлар буйича статистик кузатувлар
уртасидаги регрессион богликликни тадкикотни амалий усулларини
умумлаштирувчи математик статистик булими.
Регрессия – кандайдир тасодифий катталикни уртача кийматини
бошка катталик ёки бир неча Х катталикларга богликлиги.
Ретроспектив прогноз – утган давр маълумотларини
прогнозлаштириш ва олинган узгарувчан имитацион модель кийматини
узгармас (хакикий) маълумотлар Билан таккослаш имконини берувчи
имитацион эксперимент.
Статистик моделлаштириш – тизимдаги ички узаро таъсирлар
номаълум булган шароитда эхтимолий тизимлар хулклари жараёнларини
тадкик этиш усуллари.
Статик модель – барча боғлиқликлар бир моментга – вақтга
келтириладиган иқтисодий – математик модель.
Стохастик модель – бу шундай иқтисодий – математик моделки, унда
моделлаштирилаётган объект холати, тавсифи ва фаолияти, параметрлари,
шартлари тасодифий катталиклар сифатида олинади ва стохастик
(тасодифий, бетартиб) ўзгарувчилар билан боғлиқ бўлади, ёки охирги
ахборот тасодифий катталик сифатида олинади.
Таҳлилий усул – бу усул прогноз қилинаётган объектнинг ҳолати ва
ривожланиш йўлини жорий баҳолашни таҳлил қилиш устидаги экспертнинг
мустақил ишидир.
Турмуш даражаси – бу, аҳолининг зарурий, моддий ва номоддий
неъматлар ҳамда хизматлар билан таъминланганлик даражаси, уларни
истеъмол қилиш даражасидир.

Download 0,7 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   12




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish