Бадиий таҳлил асослари


Мен келажакда туш ва ўнг сингари бир-биридан



Download 5,01 Kb.
Pdf ko'rish
bet142/187
Sana13.07.2022
Hajmi5,01 Kb.
#785580
1   ...   138   139   140   141   142   143   144   145   ...   187
Bog'liq
2 5416035381814497847

Мен келажакда туш ва ўнг сингари бир-биридан 
тубдан фарқ қиладиган икки ҳолат қўшилиб мутлоқ реалликка, яъни 
сюрреалликка айланиб кетишига ишонаман
”,- деб ёзганди.


228 
Кунчиқиш, айниқса, ўзбек ёзма адабиётида бу хилдаги изланишлар 
билан ҳамиша шуғулланиб келинган: тарафайн, мусалсал, муаммо, 
мувашшаҳ, китобат, таърих, чистон, топишмоқ, луғз сингари адабий 
жанрлар айнан шаклий изланишлар туфайли пайдо бўлган. Бу борадаги 
тажрибаларнинг айримлари жуда муваффақиятли чиққан бўлса, баъзилари 
ўта ночор тажриба даражасида қолиб кетаверган. 
Совет 
адабиётшунослигида 
формал 
ёндашувга 
ўта 
салбий 
муносабатида бўлиб келинган. Совет даври ўзбек адабиётшунослигида 
фалсафий ва эстетик маънодаги шакл ҳамда мазмун муносабати орасидаги 
фарққа эътибор қилинмагани учун ҳам, формализм мазмунни тан олмайди, 
уни инкор қилиш ҳисобига шаклга эътиборни кучайтиради деб 
ҳисобланилган. Ҳолбуки, формалистик ёндашувда ҳам маъноли шакл 
(содержательная форма) муҳим ҳисобланган. Ҳамма гап нимани мазмун деб 
ҳисоблашда ва нимага шакл сифатида ёндашишда экани ҳисобга олинган.
Формалистлар учун бадиий асарда инсон кайфиятининг қай йўсинда 
ифодаланганлигини аниқлаш муҳим саналган. Улар кайфиятнинг ўзини, 
унинг берилиш йўсинини мазмун ҳисоблашган. Формалистик йўналишда 
турли шаклий жимжималарга учиб, сўзлар ялтироқлигига маҳлиё бўлиб, 
бадиий мазмун салмоқдорлигини назардан қочириш ҳолларига ҳам йўл 
қўйилган, албатта. Аммо формалистик ёндашувнинг айрим ҳолларда 
тузуккина бадиий намуналар берганлиги ҳам бор гап. Бадиий адабиёт 
моҳиятан ҳар хилликка, ранг-барангликка интилишдир. Формализм ана шу 
йўлдаги изланишларнинг жангарироқ кўринишидир. 
Формализм бир таркибли ҳодиса эмас. Унда жангари бетоқатлик ҳам, 
кутилмаган шаклий-мундарижавий кашфиёт ҳам, дадил бадиий тажриба ҳам 
мавжуд. Дейлик, италиялик футуристлар, айниқса, уларнинг доҳийси 
Филиппо Маринетти (1876-1944) «Футуризмнинг биринчи манифести» 
асарида: «

Download 5,01 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   138   139   140   141   142   143   144   145   ...   187




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish