Б. Туйчибоев, Б. Хдсанов узбек диалектологияси



Download 2,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/36
Sana23.02.2022
Hajmi2,57 Mb.
#145945
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   36
Bog'liq
Bosim Toychiboyev, Boriboy Hasanov. Ozbek dialektologiyasi

п
X
и.
» .
иэ
& Сиргалувчилар
в
с
3
ni
й
X
F
\
?
Портловчилар
п
b
т
д
к
г
К
CQ
Крришикпар
ч
ж
Э
Бурун
м
н
Н
«
товушлар
о.
s
Ён товуш
л
и
Титрок товуш
р
www.ziyouz.com kutubxonasi


Овоз на 
ШОВК.ИННИНГ
Хосил булиш 
усулига кура
Хосил бУлиш упнига купа
5
3
1.
СП
X
и.
» ,
Лаб
ундошлари
Тил ундошлари
и итирокига
кура
Лаб-
лаб
Лаб-
тиш
Тил
олди
Тил
урта
Тил
орка
Чукур
тил
орка
а
я
р
X
5
*
т
о
э
жарангли
Порт*
ловчи-
лар
Соф
порт*
ловчи-лар
б
Д
г
жарангсиз
п
Т
к
К
жарангли
Крри-
шик,
лар
(аффри-
кантлар)
Ж
жарангсиз
ч
жарангли
Сирга-
лувчи-
лар
в
В 1
Ж , з
й
р
жарангсиз
Ф
С , ш
X
Со
н
ор
л
ар
Порт-
ЛОВЧИ
сирга-
лувчи-
лар
(сонорл
ар)
Бурун
тоиуш-
лари
М
Н
Н
Ён
товушлар
Л
Титрок,
ТО »VIII
Р
Назорат топшириклари
!. К^пчок, ла\жасидаги ундош товушларнинг узига хос жи\атларини шар\- 
ланг (категория — анализ).
2. Ла^жалаги ундошларни та\иил килиш асосида ушбу ла\жанинг эски 
туркий тилга муносабатини белгилашга \аракат дилинг (категория — ана­
лиз).
3. Кипчок ла\жасидаги ундош товушлар билан эски узбек тилидаги ун­
дошларни киёслаб, улар уртасидаги муносабатни белгиланг (категория — 
анализ).
4. К.ипчок, лах^касидаги унлошларни бошца туркий тиллардаги ундош то­
вушлар билан киёсланг. Улар уртасидаги умумийлик ва хусусийлик \ак,идаги 
фикрингизии билдиринг (категория — анализ).
5. К,ипчок ла\жасидаги ундошларни \озирги узбек адабий тилидаги ундош 
товушлар билан киёсланг. Адабий тил ва ла\жа уртасидаги муносабатни бел­
гиланг (категория — анализ).
6. К,ипчоц ла^жасининг айрим туркий тиллар билан муносабатини товуш 
жараёнлари мисолида изо\ланг (категория — анализ).
www.ziyouz.com kutubxonasi


7. 
Фонетик жараён ёрдамида баъзи сузлар этимологиясини топишга чара- 
кат цилинг (категория — анализ).
4- 
асосий савол буйича укитувчи мацсади: 
Фонетик жараёнларининг 
узок 
давр ма\сули эканлигини 
кайд 
этиш.Бу жараёнлар тиллар, 
ла\жалар уртасидаги муносабатларни белгилаб беришда ишончли 
далиллигини таъкидлаш.Айрим фонетик жараёнларни шар\лаш 
асосида сузлар этимологиясини белгилашга \аракат килиш.
ИДЕН ТИВ ^ КУ В МАК.САДЛАРИ
4.1. К,ипчокла?укасида суэларда юзберган айрим фонетик жараёнлар 
\акида тушунча беради.
4.2. Фонетик жараёнларни та>у
1
ил килиш асосида тиллар, ла^жалар 
уртасидаги муносабатни белгилайди.
4.3. Ф он ети к жараёнларни шар^лаш асосида баъзи сузлар 
этимологиясини аниклайди.
4.4. Мазкур жараён ёрдамида кипчок ла\жаси ва узбек адабий тили 
уртасидаги муносабатни белгилайди.
4-асосий саволнинг баёни:
Товуш жараёнлари одатда тасодифий \одиса булмасдан тилнинг 
энг гузал, \еч кимга бом ик булмаган конуниятидир. Шунинг учун 
товуш жараёнлари, бир томонидан, сузлардаги 
о х а н г- 
мусикавийликни 
таъминласа, иккинчидан, сузларнинг ички табиатини 
белгилайди.
{Б>в} хддисаси туркий тилларда анчааввал бошланган булиб, айрим 
сузларда кипчок ла\жасида тарихий шакл сакпаниб колган.Бирок 
сиргалишга мойил булган бир катор сухпар \озирги адабий тил колипи 
сифатида кабул килинган: 

Download 2,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish