Б. Туйчибоев, Б. Хдсанов узбек диалектологияси



Download 2,57 Mb.
Pdf ko'rish
bet28/36
Sana23.02.2022
Hajmi2,57 Mb.
#145945
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   36
Bog'liq
Bosim Toychiboyev, Boriboy Hasanov. Ozbek dialektologiyasi

Мани мэн истаган киши вз су^батигв аржуманд этм эс,
Мвни истер кишинин, су^бэтин, кецлум писэнд этм эс.
(Навоий).
\озирги Узбек адабий тилида ва узбек халк шеваларининг 
аксариятида бу товуш ишлатилади. Бирок бу товушнинг талаффузида 
*озир шевалараро маълум даражада фарк бор. Чунончи, ша\ар ва ша\ар 
типидаги шеваларда бироз ёпикрок. кипчок ла^жасида эса очикрокдир. 
Масалан, Тошкент, Маркилон, Наманган шеваларида б е р, е н д и, 
е р к э й , е р к е к , кипчок ла^жаларида э н д и , э р к э к, ч э п к а н ,
э н э. адабий имлода бер, э н д и , э р к а к , ч е к м а н , о н а .
Тил олди, тор, лабланмаган И ва тил орка Ы унлилари эски туркий 
(сызды - чизди, сызлады - зиркиратди, сын- комат, сыр-сир, буёк, 
сиз- ^урмат маъноси, сирка-бошдаги бит сиркаси- «Девон») ва эски 
узбек тилида мустакил фонема булган.
Узида о^ангдошликнинг танглай уйгунлигини тулик сакпаб колган 
баъзи туркий (масалан, козок, коракалпок) тилларда шунингдек 
кипчок ла\жаларида тил олди И ва тил орка Ы унлилари эски узбек 
тилидагидек ало\ида мустакил икки товушдир. Кипчок шева вакиллари 
тыш (ташкари)- тиш (кишининг тиши); ыс (курум) -ис (*ид); сыз 
(чиз)-сиз (сиз) сузларидаги Ы ва И товушларини фаркпи талаффуз 
этадилар.
Эски туркий тил даврида туртта лабланган унли товуш мавжуд 
булган. Буни Ма\муд К,ошгарий узининг «Девону лугатиттурк» асарида 
махсус таъкидлаб курсатади киёсланг: у л у ш —\исса (тил олди килиб 
талаффуз этилади), у л у ш (тил орка килиб талаффуз этилади, \уриш, 
бакириш, фарёд); еч- интиком, уч (тил олди килиб талаффуз этилади), 
от-ут, олов-от деган билан 
o f h 3
куймас (тил орка килиб талаффуз 
этилади).
Эски узбек тилида \ам бу турт лабланган унли ао^ида фонема 
булганлиги Алишер Навоийнинг «Му\окамат ул-лугатайн»ида чиройли 
изо^анган. Узида о\ангдошликнинг танглай уйгунлигини саклаб 
Колган кипчок ла^жасида купгина туркий (козок, коракалпок, нугай 
ва б.) тилларидагидек, бу турт лабланган унли мустакил фонема
www.ziyouz.com kutubxonasi


саналади. Бу шева вакиллари \ам худди тилимиз тарихидагидек уларни 
бир-бирдан жуда осон ажратадилар. Киёсланг: 0 т — утишга буйрук, 
организмнинг бир к,исми ( унли тил олди), От-олов, усимлик (унли 
тил орка); вр-сочни уриш, киёлик(унли тил олди); Ор-бсдани урмок, 
чукурлик (тил орка); т 
в 
р — уйнинг тури (тил олди), т о р — балик 
тутадиган ускуна (тил орка); вз-узлик олмоши (тил олди), Оз-узишга 
буйрук (тил орка); б е з — материал (тил олди), боз-майса, ранг (тил 
орка 
) уч-3 
(тил олди) уч-учмок, (тил орка); т у т у н — мурининг 
тутуни (тил олди), т у т у н-ака-ука тутунмок (тил орка); тур-хил, 
енгни туриш (тилолди) т у р -уриндан турмок (тил орка); б у р — \аё, 
уят, беданинг гули, барги (тил олди), бур — машинами бурмок (тил
орк,а)-
Узбек адабий тилида *ам бу унлилар яхши фаркпанади.Улар 
мустакил туртта товуш. Бирок икки \арф билан ифодаланганлиги 
сабабли купда мазкур товушлар \арф билан чалкаштирилади.
Унли товушларнинг тадрижий тараккиётини шундай курсатиш 
мумкин.
Эски туркий тилдаги унлилар тизими
Лабнинг иштирокига кура
Лабланмаган
Лабланган
Тилнинг тугри йуналишига кура
тил
олди
тил
орца
тил
олди
тил
орка
Тилнинг тик харакатига кура
Тор
И
Ы
У
У
У рта кенг
Э
е
О
Кенг
э
а
Эски узбек тилидаги унлилар тизими
Лабнинг иштирокига к^ра
Лабланмаган
Лабланган
Тилнинг тугри йуналишига кура
тил
олди
тил
орка
тил
олди
тил
орка
Тилнинг тик харакатига кура
Тор
И
Ы
У
У
Уота кенг
Э
е
О
Кенг
8
а
www.ziyouz.com kutubxonasi


Лабнинг иштирокига кура
Лабланмаган
Лабланган
Тилнинг турри йуналишига кура
тил
олди
тил
орка
тил
олди
тил
орка
Тилнинг тик харакатига кура
Тор
И
Ы
У
У
Урта кенг
Э
е
О
Кенг
0
а
Х,озирги узбек алабий тилидаги унлилар тизими
Лабнинг иштирокига кура
Лабланмаган
Лабланган
Тилнинг турри йуналишига кура
тил
олди
тил
орка
тил
олди
тил
орка
Тилнинг тик харакатига кура
Тор
И
Ы
У
У
Урта кенг
Э
е
О
Кенг
0
а
Назорат толширицлари
1. Кипчок ла\жасидаги уш и товушларни изо\ланг (категория — анализ).
2. Ла\жадаги унлиларни бош^а туркий тилдаги унлилар билан «.иёслашга 
\аракат цилинг ва хулоса чицаринг (категория — анализ).
3. К,ипчок ла\жасидаги унлиларни эски туркий тилдаги унлилар билан 
циёслаб изоу1анг (категория — анализ).
4. Кинчок ла\жасидаги унлиларни эски узбек тилидаги унлилар билан 
Киёсланг, фикрингизни билдиринг (категория — анализ).
5. Унли товушдаги тадрижий тарацкиётни ла\жа материали асосида кан- 
дай шар\паган булардингиз (категория — анализ)?
6. Хозирги узбек адабий тилидаги \арф ва товушлар муносабати унлилар­
ни ифодалашга, изо\лашга цандай таъсир этаётганлигини изо\лашга ^аракат 
Килинг (категория — анализ).
7. К.ИПЧОК ла\жасидаги унлиларнинг хозирги узбек адабий тилидаги унли- 
ларга муносабатини аникбелгилай оласизми (категория — анализ)?
8. Жадвалларни к,иёслаш асосида унли товушлар юзасидан Уз хулосала- 
рингизни баён этинг (категория — анализ).
3-асосий савол буйича укитувчи мацсали: К^пчок, ла\жасидаги 
ундошлар тизими буйича тушунча бериш. Уларнинг эски туркий, эски 
узбек тилига муносабатини белгилаш.Кипчок ла\жасининг бош^а 
туркий ва \озирги узбек адабий тилига муносабатини изо\лаш.
www.ziyouz.com kutubxonasi


3.1. Кипчок ла\жасидаги ундош товушлар хакида тушунча беради.
3.2. Кипчок, ла^жасидаги ундошларнинг бошка ла\жалардаги 
ундошларга муносабатни белгилайди.
3.3. 
К.ИПЧОК, 
лащасидаги ундошларнинг эски туркий, эски узбек 
тилидаги ундошларга муносабатини аниклайди.
3.4.КИПЧ° К ла\жасидаги ундошларнинг бошка туркий тилларга 
муносабатини изо\пайди.
3.5-Кипчок, ла\жасидаги ундошларнинг \озирги узбек адабий 
тилдаги ундошларга муносабатини курсатади.
3- асосий саволнинг басни:
Узбек халк шеваларининг ундошлар тизими асосан бир-бирига тугри 
келади. Бирок улар маълум даражада узаро фаркланадилар \ам. К,ипчок 
ла\жаси \ам й-ловчи, ж-ловчи гуру>у
1
арга ажралганлиги сабабли баъзан 
уларнинг узида кисман тафовут кузга ташланиб колади. Лекин уларда 
барибир умумийлик кучли.
ЧукУР тил орка «X» ундоши бу гуру* шеваларда йук даражада, 
унинг урнида аксарият к кулланади: 
тукум 
(тухум), 
кала 
(хола), 
катын 
(хотин). X товушининг туркий сузларда кулланлиши эски туркий тил 
даврига тугри келади 
хан 
(Длт)- хон, 
хайу 
(Длт)-кайси.
Бу товушнинг истеъмол доираси эски узбек тили даврига келиб 
янада кенгаяди: Хатун (рабг). Хотин, хонлык (ХШ)-хонлик. \озирги 
узбек адабий тилида \ам X ундоши фаол ишлатилади. Аммо баъзи 
туркий тилларда, жумладан, козок, коракалпок, киргиз тилларида 
бу товушнинг урнида ц ундоши кулланилади. Бугиз, сиргалувчи, 
жарангсиз * ундоши кипчок шеваларида мустакил фонема: Х э м м е ,
^ э м д и к м э т , ^иммат каби. Эски узбек тилида \ам фаол ишлатилган 
бу товуш Тошкент шевасида мустакил фонема саналмайди. Узбек 
адабий тилида X ва \ ундошлари бир-биридан фаркланади.
Лаб-тиш сиргалувчи, жарангсиз ф ундоши кипчок ла\жасида 
фонема сифатида мавжуд эмас.Унинг урнида \амиша п товуши 
Кулланилади: ад тил. фойда //кип.ла\: 
п 
а 
й 
д 
а, 
ад .тил. фарзанд // 
кип.ла\. 
п а р з э н т 
ад.тил 
ф а р к
кип.ла*. 
п а р к, 
ад тил. 
фа*м //
www.ziyouz.com kutubxonasi


кип.ла*. п а й м //п а й — и м, ад тил. Фикр //кип.ла\. п и к р // л н к 
и р , ад.тил фурсат кип.ла\. п у р с а т ва б. Бу товуш к,алимги туркий 
тилда учрамайли. У эски туркий ва эски узбек тилларида узлашган 
сузлар ^исобига пайдо булди. Шунинг учун айрим бошка туркий 
тилларда ва барча узбек лафкаларида ф фонема сифатида мавжуд эмас.
Узбек адабий тилига узлашган сузлардан кириб келган сиргалувчи 
ж ундоши барча узбек шеваларидагидек «.ипчок, ла\жасида *ам 
мустакил фонема сифатида учрамайди. Аждар, журнал тарзидаги 
сузларда келадиган сиргалувчи ж аф ф рикат ж товуш ига 
алмашади.Чунки кипчок ла\жасида аффрикат ж товушининг худди 
козок, киргиз, коракалпок тилларидагидек истеъмол доираси кенг. 
Ж,ол (йул), Ж,омарит (жумард), Жар (жар), Жэдшы (яхши), жодын 
(як,ин), Жора (жура), жогары (йукари).
Титрок, сонор Р ундоши кипчок ла\жасида тил олди, тил орка 
шаклда булиб, худди кадимги туркий тилдагидек суз бошида келмайди.
Ырайцан, нрайнс, ораза, орамал каби. Бу \олат \озирги айрим туркий 
(к,озок, кора кал по к, киргиз каби ) тилларда *ам санушниб кол га н.
Н бурун товуши кипчок ла^жасида кипчок гуру\ига тааллукли 
туркий тиллардаги каби икки вариантлидир. Тил орка унлилар билан 
келадиган К ' (тан, ан, кан- колин, барын, чабыц каби) ва тил олди 
унлилари билан келадиган Н,’ (кэн, тэн, кенул, синил, мин, а к э н э, 
у к е н а ) шакллари мавжуд.
К,ипчок ла\жасида 
к , г , f , к ,
ундошлари мустакил фонема. 
К^улланилиш жа\атидан узбек адабий тили ва бошка шевалардан фарк 
Килмайди.
Аммо, бир томондан, улар мазкур ла\жада о\ангдошлик конуният 
билан боглик равишда бир-бирига тил олди ва тил оркаликда вариант 
булиб келиш билан, иккинчи томондан, баъзан суз охирида иккиламчи 
в ундошига айланиш билан узига хосликларга 
\ам
эга. Киёсланг:
адабий тилда: 
кипчок, ладоасила
t o f
..............................................................тав
буёр............................................................бойов
эллик......................................................... эллув
Ундош товушларнинг тадрижий тараккиётини шундай курсатиш 
мумкин.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Эски узбек тилидагн 
ундошлар тизими
Портлок-
чилар
Сирм-
лувчи
Аффри-
катлар
Титрок,
Бурун
тонушлар
Лаб-лаб ундошлар
б м
м
Лаб-тиш ундошлар
в ф
Тил олди ундошлар
д т
з 
с 
ж ш
ж. 
ч
р л
Н ,н
Тил VpTa ундошлар
й
Палатал ундошлар
г к
Тил орка ундошлар
К

X
н
Фарингал ундошлар
ъ (айн)
X
Кдшчок, ла\жасидаги 
ундошлар 
тизими
Лаб
ундошлар
Тил олди 
ундошлар
Ти
л 
у
р
та
Тил орца
Саёз тил 
орка
Чу кур тил 
орка
ж
а
ран
гс
из
жарангли
ж
а
ран
гс
из
жа
ран
гли
жа
рангсиз
жарангли
ж
а
ран
гс
из
жарангли
ж
а
ран
гс
из
жарангли

Download 2,57 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   36




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish