Б. Т. Тошмухамедов ўзбекистон Республикаси Олий ва ўрта



Download 11,24 Mb.
bet108/136
Sana01.07.2022
Hajmi11,24 Mb.
#724416
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   136
Bog'liq


3.6. Кўл ва ботқоқликларнинг геологик иши


Оқмайдиган ёки секин оқиб турадиган сувлар тўпланган, бе-восита денгизга қўшилмаган, ўрта қисмида ўсимлик ўсмайдиган ҳавза кўл деб аталади. Бирмунча саёз, ўт ўсиб сув юзасигача чиққан сув ҳавзалари ботқоқлик дейилади.
Кўл ва ботқоқликларни ўрганиш билан лимнология фани шуғулланади.
Дунёдаги кўлларнинг умумий майдони Ep шаридаги қуруқликнинг 2% ини ёки 27 млн км2 ни ташкил этади. Ep шаридаги кўлларнинг умумий майдони Урта денгиз майдони (3 млн км2) дан салгина кичик, холос. Барча кўлларнинг ялпи сув ҳажми 29000 км3 га тенг.
Ер шаридаги энг катта кўллар Каспий кўлини ҳиобга олмаганда Шимолий Америкада Юқори (Верхнее) кўлининг майдони 82,4 минг км2, Африкадаги Виктория кўлининг майдони 68 минг км2. Ер шарида кўллар бир текис тарқалмаган. Масалан, майдони 337 минг км2 Финландия мамлакатида кўлларнинг сони 60 мингта, Шимолий Америкадаги Буюк кўлларнинг майдони 245 минг км2. Кўлларнинг чуқурлиги бир неча 10 метрдан бир неча 100 метргача етади. Ер шаридаги энг чуқур кўл Байкал бўлиб, унинг чуқурлиги 1741 м.
Кўл ботиқларининг генетик турлари. Кўлларнинг сув тўпла-надиган ботиги (котловинаси) турли геологик жараёнлар нати­жасида вужудга келади. Сув тўпланадиган ботигининг пайдо бу-лишига, кўра кўллар қуйидаги асосий типларга бўлинади:
1. Тектоник кўллар. Бу кўлларнинг ботиғи тектоник ҳаракат-лар натижасида Ер пўстининг чўккан, букилган ҳамда ёрилган жойларида вужудга келади, Тектоник кўллар одатда анча чуқур эканлиги ва ён бағрининг тик бўлиши билан ажралиб туради. Ep шаридаги энг катта Каспий кўли ҳамда энг чуқур Байкал ку­ли, шунингдек Шимолий Америка Буюк кўллари, Буюк Африка кўллари, Онега, Ладога, Орол, Балхаш кўллари, Иссиқкўл, Улик денгиз, Скандинавия ҳамда Болқон ярим оролларидаги йирйк кўллар тектоник кўллардир.

  1. Вулқоник кўллар. Вулқоник кўллар сунган вулқонларнинг кратеряарида ёки совиб қотиб қолган лава оқимларининг пасткам қисмларида сув тўпланишидан пайдо бўлади. Вулқоник кўллар Францияда, Ява, Янги Зеландия ва Канар оролларида кўп учрайди. СССР территориясида вулқоник кўллар Камчатка ярим оролида (Кроноки кўли ва бошқалар) ҳамда Куриль оролларида кенг тарқалган.

  2. Музлик кўллари. Бу типдаги кўллар ботиғи асосан материк музликлари босган территорияларда музлик эрозияси ёки музлик аккумуляцияси натижасида пайдо бўлади. Музлик кўллари Канаданинг шимолий қ.исмида, Финляндияда, Карелияда, Таймир ярим оролида айниқса кўп учрайди. Музлик кўллари ҳозирги замон тоғ музликлари иши натижасида ҳам вужудга келади. Бунга Альп, Кавказ, Олтой тоғларидаги, қисман Урта Осиё тоғларидаги баъзи кичик кўллар яққол мисол бўла олади.

  1. Карст кўллари - карст ҳодисаси натижасида вужудга келган чуқурликларга сув тўпланиши натижасида ҳосил бўладиган кўллардир. Бу кўллар оҳактош, гипс, доломит каби эрувчан жинслар кенғ тарқалган территориялар учун характерлидир. Карст кўллари кўпинча чуқур, бироқ кичик бўлади.

  2. Доимий музлаб ётган ерлар учун термокарст кўллар характерлидир. Уларнинг вужудга келиши ер пўстидаги қазилма музлар ёки музлаб қолган жинсларнинг эриб кетиши ва, натижада, грунт чўкиб, ҳосил бўлган чуқурчада сув тўлланиши билан боғлиқдир. СССР нинг шимоли-шарқий қисмидаги Яна, Индигирка ва Колима дарёлари ҳавзасида минглаб термокарст кўллар бор.


  3. Download 11,24 Mb.

    Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   104   105   106   107   108   109   110   111   ...   136




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish