Б. Сапаров ф а л с а ф а



Download 4,72 Mb.
Pdf ko'rish
bet17/125
Sana05.03.2022
Hajmi4,72 Mb.
#483338
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   125
Bog'liq
Фалсафа

 
 
Қадимги Шарқ ва Ғарбда шаклланган 
фалсафа инсониятнинг илм, фан, маънавий 
тараққиѐтининг 
дебочаси 
ҳисобланади. 
Уларнинг ривожланиши, ўзига хослиги ва 
бетакрорлигидан қатъий назар, айрим умумий қонуниятларга эга. 
Биринчидан, фалсафий тафаккур Шарқда ҳам, Ғарбда ҳам ижтимоий 
онгнинг дастлабки шакли сифатидаги мифология негизида вужудга келган

Мифология инсон ўзини атроф муҳитдан ажратишга ва ҳодисаларни табиий 
Қадимги Шарқ ва Антик 
дунѐ фалсафаси. 
 


22 
сабабларга мувофиқ тушунтиришга қодир эмаслиги билан тавсифланади. 
Инсон дунѐни ва ундаги барча ҳодисаларни худолар ва қаҳрамонлар ҳаракати 
билан тушунтиради. Аммо мифологияда инсоният тарихида илк бор бир 
қанча фалсафий масалалар ҳам қўйилади: дунѐ қандай вужудга келган ва у 
қандай ривожланади; ҳаѐт ва ўлим нима ва ҳ.к.
Иккинчидан, Ғарб ва Шарқ фалсафаси синфий жамият ва давлат пайдо 
бўлиши билан ижтимоий онг шакли сифатида вужудга келган
. Масалан, 
қадимги Ҳиндистонда фалсафанинг вужудга келиши тахминан унинг 
ҳудудида қулдорлик давлатлари шакллана бошлаган милоддан аввалги II 
минг йилликда юз берган.
Хитойда фалсафа жамиятнинг синфий табақаланиш жараѐни бошланган, 
чунончи: жамоалар касодга учраб, янги ер мулкдорлари ва шаҳар 
бойларининг иқтисодий ва сиѐсий қудрати оша бошлаган милоддан аввалги 
VII-V асрларда вужудга келган. 
Хитой мутаффакирларининг фикрича табиат ҳодисалар -ци деган 
моддий зарралардан таркиб топган дао- деган объектив табиий қонуниятга 
бўйсунади. Хитойликларнинг табиат ҳодисалари қонуниятли асосда тараққий 
қилади, деган тасаввурлари, дунѐ моддийдир, деган таълимотга боғлиқдир. 
Дао ҳақидаги таълимот фалсафадаги қонун тушунчасини ҳосил қилишдаги 
дастлабки уринишдир. «Даосизм» сўзини ўзи «Дао» сўзидан келиб чиққан 
бўлиб, «йўл», «тараққиѐт», «дунѐ негизи» деган маънони билдиради. 
Даосизмнинг асосчиси Лао – цзи бўлиб, у дунѐда абадий ҳаракат ва қарама -
қаршиликларнинг бир-бирига боғлиқлиги амал қилади, табиат ҳодисалари 
ўз-ўзига зид холатга айланиб ривожланади, деган фикр юритилади. 


23 
Эрамиздан олдинги 5-3 асрларда Хитойда Конфуцийчилик каби 
фалсафий оқим ҳам бўлган. Бу оқимнинг асосчиси Хитой мутафаккири 
Конфуций бўлган. (эр.олдинги 551-479 йилларда яшаган). Конфуций 
инсонпарварлик ғояларини қадимги Хитойда биринчи бўлиб олға сурди. 
Конфуций ўзининг фалсафий қарашларида тарбия масалаларига катта 
эътибор қаратган. Одамлар ўз табиатига кўра бир- бирларига ўхшайдилар, 
фақат тарбияга кўра улар бир-бирларидан фарқланадилар, дейди у. 
Конфуций фикрича инсонлар ўртасида ўзаро муҳаббат, ҳурмат тамойиллари 
ҳукмрон бўлиши керак. 


24 
Юнонистонда антик фалсафа милоддан аввалги VII–VI асрлар 
чегарасида шаҳар-давлатлар («полислар»)да аввал Кичик Осиѐнинг Ғарбий 
қирғоғида (Ионияда), сўнгра – Сицилия оролининг юнонлар яшайдиган 
шаҳарларида ва ниҳоят, Юнонистонда – Афинада (милоддан аввалги V аср) 
пайдо бўлган ва қадимги дунѐ маданияти равнақ топиши учун шарт-
шароитлар яратган синфий, қулдорлик жамиятининг ривожланиши билан 
боғлиқ бўлган. Қадимги Марказий Осиѐда фалсафанинг вужудга келиши ва 
ривожланиши ҳам синфий (феодал) жамият ва давлатнинг шаклланиши 
билан боғлиқ. Амударѐ бўйларидаги халқлар, хусусан Хоразмда энг йирик 
давлат тузилмалари бўлган. Шуни қайд этиш лозимки, кейинроқ вужудга 
келган давлатларда фалсафанинг шаклланишига қадимги давлатларнинг илк 
фалсафий тизимлари таъсир кўрсатган.

Download 4,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   13   14   15   16   17   18   19   20   ...   125




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish