Б. С. Мусаев а г р о к и м


—30 ва 4 0 —60% ни таш кил этади



Download 6,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet183/310
Sana24.02.2022
Hajmi6,8 Mb.
#237581
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   310
Bog'liq
Агрокимё B.C.Musayev

20—30 ва 4 0 —60% ни таш кил этади.
Гўнг шалтоғи
Гўнг шалтоғи — чорва м олларининг ачиган си й ди - 
гидир. Гўнг турли усуллар билан сакданганда турли м иц­
дор да гўнг ш алтоги ажралиб чиқади. М асалан, 10 т 
тўшамали гўнг тўрт ой давом и да зич усулда сакданганда 
170 л, ғовак-зич усулда сакданганда 450 л ва ғовак 
усулда сакданганда эса 1000 л гўнг ш алтоғи аж ралиб 
чиқади. У м уман олганда, янги гўнг м а сса си н и н г 10— 
15% и гўнг ш алтоғидан иборат.
Гўнг ш алтоғи таркибида 0 ,2 5 —0,30% азот, 0 ,0 3 — 
0,06% ф о сф о р (Р 20 5) ва 0 ,4 —0,5% калий (К^О) мавжуд. 
Д ем ак, гўнг ш алтоғини шартли равиш да азотли -к али й - 
ли ўғит д е б ҳисоблаш
мумкин. Т аркибидаги азот ва 
калийнинг ўзлаш тирилиш и бўйича (6 0 —70%) гўнг шал­
тоги минерал ўғитларга тенглаш иб бор ади .
А зотн и н г бекорга и ср оф бўл и ш ин и ол ди н и олиш 
учун гўнг шалтоғи учун махсус ҳовузчалар қурилади. 
Тўшамаларга ш им дирилади ёки к укун си м он су п ер ф о с ­
фат қўш илади (гўнг шалтоғи м ассаси н и н г 3—5% и м иқ- 
дорида). Гўнг ш алтоғи ва суп ер ф осф атн и н г ўзар о таъси­
ри натижасида парчаланиш и бирмунча қ и й и н р оқ бўл ган  
тузлар \о с и л бўлади. Ҳ овуз тубига чўкадиган барча ф о с ­
фат тузларидан ўғит сиф атида (яхш иси м аҳаллий ўғит- 
лар билан ком постланган ҳолатда) ф ой дал ан и ш м ум ­
кин.
Гўнг ш алтоғини тўплаш учун м ахсус ҳовузчалар 
бўлм аса, тор ф дан ф ойдалан иш яхш и натижа беради. 
Бир кг боти к ди к тор ф и (намлиги 4 0 — 50%) 2 кг га 
яқин, дўнглик тор ф и эса 5 кг гача гўнг ш алтоғини 
ш им иб олади. Гўнг ш алтоғининг бети ю пқ а н еф ть ёки 

Download 6,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   179   180   181   182   183   184   185   186   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish