Б. С. Мусаев а г р о к и м



Download 6,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet180/310
Sana24.02.2022
Hajmi6,8 Mb.
#237581
1   ...   176   177   178   179   180   181   182   183   ...   310
Bog'liq
Агрокимё B.C.Musayev

Тўшамасиз гўнг
Деҳқончиликда қўлланиладиган гўнгларнинг 60% дан 
кўпроғини тўшамасиз гўнг ташкил қилади. Гўнгнинг бу 
тури молхоналарда тўшама ишлатмасдан, чорва моллари 
ахлатини сув оқими ёрдамида ювиш йўли билан тўплана-
ди. 
Таркибидаги сувн и нг микдорига кўра тўш ам асиз 
гўнг учга бўлинади:
а) ярим сую қ гўнг (намлиги 90%гача);
б ) сую қ гўнг (намлиги 9 0 —93% атрофида);
в) оқма гунг ёки ш алтоқ (намлиги 93%лан ю қори).
Т ўш ам асиз гунг таркибидаги ялпи азотн и н г 5 0 —
70%и ам м он и й , 3—8%и нитрат ва 25—45%и органик 
шаклда булади. А м м он и й шаклдаги азот уз навбатида 
ам м иак, м очевина ва ам м он и й карбонатдан иборатдир. 
Бир неча кун ичида м очеви н анин г 90%и аммиак ва 
карбонат кислотага айланади. Л екин бунда эркин ам м и­
ак ни н г м икдори 5— 10 %дан ош м айди . Д ем ак , қўллаш- 
н и н г биринчи йилида усимликлар тўш ам асиз гўнг тар­
кибидаги азотни тўш амали гўнгдагидан кўра кўпроқ 
ўзлаш тиради.
Калий гўнгнинг суюк, ф ракцияси таркибида бўли б, 
ўсимликлар том он и дан о со н ўзлаш тирилади.
Т ўш ам асиз гўнг таби и й равиш да ти н ди р и б қўйилса, 
ундаги қатгиқ ф ракция 10— 15%ни, м еханикавий усул­
да ажратилганда эса 30—40% ни ташкил этади. Ф ракция­
ларга ажратилган тўш ам асиз гўнгдаги ф о сф о р н и н г 70, 
азотни н г 80 ва к алийнинг 90%и суюк, қисм и таркибида


бўлади. Т ўш ам асиз гўнг қанчалик сую лтирилса, шунча 
кўп о зи қ м оддалар сую қ ф ракция таркибига ўтади.
Бир хил ш ароитида чўчқанинг тўш ам асиз гўнгги 
қорамол гўнгига нисбатан азот ва ф о сф о р н и кўп, ка­

Download 6,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   176   177   178   179   180   181   182   183   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish