Б. С. Мусаев а г р о к и м



Download 6,8 Mb.
Pdf ko'rish
bet167/310
Sana24.02.2022
Hajmi6,8 Mb.
#237581
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   310
Bog'liq
Агрокимё B.C.Musayev

33-жадвал.
Мисли микроўғитлар
(Б. А. Ягодин, 1989)
Ўғит
Таъсир этувчи 
модда
Таъсир этувчи 
модда микдори, 
%
Мис купороси 
Мисли кукун 
Мис колчедани
CuS0,-5H,0
Си
CuSO.
Си 
Си 
К.,О
92,0-98,0
23,4-24,9
14-16
5-6
25,0
58,6
50—100 
г
мис купорос билан 1 
ц
уруғ аралаштириб 
экилса яхши самара беради. Илдиздан ташқари озик­
лантиришда 200—300 
г
мис купорос 1 
га
майдондаги 
ниҳолларга пуркалади. Мис купорос ўз таркибида 25,0 
% га яқин мис тутади.
Ҳозирги кунда Олмаликдаги 
«Аммофос»
ишлаб чи­
кариш бирлашмасида таркибида мис тутган (0,25— 
0,30%) 
аммофос
ишлаб чикариш йўлга қўйилган.
Мис колчедани маҳаллий аҳамиятга эга ўғитлардан 
ҳисобланади (0,2—0,3% Си) ва уни ҳар 4—5 йилда бир 
марта 500—600 
кг/га
меъёрда кузги шудгор остига ки­
ритиш мумкин.
Марганец
Марганецнинг усимликлар таркибида учраши 1872 
йилда, усимликлар ҳаётидаги аҳамияти эса 1897 йилда 
аникданган. Бу микроэлементга барча қишлоқ хўжалик 
экинлари талабчан бўлиб, уни айниқса донли экинлар, 
дон-дуккаклилар, қандлавлаги, илдизмевалилар, кар­
тошка ва мевали дарахтлар кўп талаб килади. Барглар­
нинг оқариши ва сарғиш доғларнинг пайдо булиши, дук­
какли экинлар баргининг ёппасига хлорозга чалиниши, 
бодринг барг пластинкасининг буралиб қолиши — марга­
нец танқислигининг асосий белгиларидан ҳисобланади 
(9-рангли расм).
Марганец юқори оксидлаш-қайтариш потенциалига 
эга, шу боис у усимликлар танасида содир бўладиган 
биологик оксидлаш реакцияларида фаол қатнашади.


Марганец фотосинтез жараёнида муҳим ўрин тута­
ди, қанд моддалар ва хлорофилл микдорини кўпайти- 
ради, аскорбин кислота синтезида иштирок этувчи фер­
ментлар таркибига киради.
Тупрокда марганец кам бўлган ҳолларда (ёки уму­
ман бўлмаганда) озиқланиш балансидаги элементлар­
нинг нисбати бузилади, чунки у кальций сингари таш­
ки муҳитдан ионларнинг танлаб сингдирилишида ўзини 
антагонист
сифатида намоён қилади. Марганец 
реути­
лизация
жараёнини тартибга солиб турувчи элемент си­
фатида ҳам муҳим ўрин тутади. У ўсимлик ҳужайра- 
ларининг сув тутиш қобилиятини оширади ва ҳосил 
элементларининг кўпроқ сақланишига ёрдам беради.
Тупрокда марганец микдори 1 % гача етади, лекин 
унинг асосий қисми ўсимликлар томонидан қийин 
ўзлаштириладиган шаклдадир.
Марганецли ўғитлар қўллаш ҳисобига қандлавлаги- 
дан 23,7, буғдойдан 2,2, маккажўхоридан 11,8 ва арпа- 
дан 3,0 
ц/га
қўшимча ҳосил олинади (34-жадвал).
34-жадвал.

Download 6,8 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   163   164   165   166   167   168   169   170   ...   310




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish