Б. М. Умаров, Ш. С. Шойимова



Download 11,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet113/240
Sana20.03.2022
Hajmi11,32 Mb.
#504309
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   240
Bog'liq
kasbij psixologiya Shoyimova

(англаш, тушуниш)
инсонда бирданига содир булмайди, балки муайян 
закт давомида унда билиш жараёнлари, шахсий фазилатлари, индивидуал - 
типологик хусусиятлари ривожланиши туфайли юзага келади. Шуни алохида 
таъкидлаб утиш жоизки, кизикишнинг психологик мохияти намоён булиши 
акдий жараёнлар мухим роль уйнаши ходисаси кайд килиниши у факат 
интеллектдан ташкил топади, деган маъно англатмайди, албатта
Худди шу боисдан, кизикишнинг психологик мохиятини иккинчи 
куриниши - унинг хис туйгулар, эмоционал холатлар билан уйгунлашган 
мужассамлашган тарзда ифодаланишидир. Маълумки 
хис - туйгулар, 
шунингдек, эмоционал холатлар 
(эмоционал тон, кайфият, шижоат,
эхтирос ва бошкалар)
шахснинг борликдаги аник вокеликка, нарса ва 
ходисаларга муайян фаолиятга нисбатан интилишини, саъи - харакатларини 
кучайгиради, жадалладггиради, сафарбарликни объектга йуналтиради. Инсон уз 
шахсий кизикишини кондиргандан кейин унда ёкимли хис - туйгулар 
уйгонади, рухий коникиш эса уз навбатида лаззатланиш 
(праксик)
хисни 
вужудга келтиради. Аксинча нарсага, ходисага, фаолиятга кизикиш 
муваффакиятсизлик билан якунланса, у холда нохуш кечинмаларни юзага 
келтиради, бунинг натижасида фрустрация 
(ру%и туишш)
унинг шахсиятини 
эгаллайди.
Кизикишни психологик мохиятининг учинчи куриниши - унинг 
иродавий сифатлари билан ёки ирода акти билан умумлашган тарзда вужудга 
келишидир. Иродавий зур бериш, муайян карор буйича интилиш, баъзи 
кийинчиликларни енгиш, мустакиллик намоён 
килиш кизикишни карор 
топтиради, шахени максад сари етаклайди.
Кизикишни психологик мохиятининг туртинчи куриниши - уни олий асаб 
фаолияти хусусиятлари ва темперамент типлари билан бирга мужассамлашган 
холда намоён булишидир.
К,изикишнинг асаб - физиологик механизмлари тугрисида мулохаза 
юритилганда, даставвал рус олими ИП.Павловнинг олий асаб фаолияти 
хакидаги таълимотини таъкидлаб утиш жоиз. Унинг “Бу нима?” рефлекси, 
яъни ориентировка (мулжал олиш) рефлекси кизикишнинг моддий негизини 
тушунтиришда мухим ахамият касб этади. ИП.Павлов ва унинг шогирдлари- 
дан 
кейин 
П.К.Анохин, 
Н.А.Бернштейн, 
Б.М.Теплов, 
В.С.Мерлин,
В.Д.Небилицин ва бошкалар инсондаги кизикишнинг асаб - физиологик 
механизмларини бош мия катта ярим шарлари пустлогида ориентировка 
рефлекси негизида мураккаб муваадат богланишларнинг вужудга келишидир, 
деган йусинда талкин киладилар. К,изикишнинг моддий асосларини узаро
144


индукция конуни, пустлокдаги оптимал кузгалиш учоги ва динамик 
стереотиплар (ИП.Павлов), доминанта (А. А.Ухтомский), ориентир мураккаб 
психофизиологик ходиса эканлиги (Е.НСоколов) ва бошкалар булиб 
хисобланади.
Хозирги 
даврда 
кизикиш 
шахснинг 
индивидуал-психологик 
хусусиятидан иборатдир, деган хулоса одагий нарсага айланиб колди. 
Шунга карамасдан, баъзи манбаларда кизикиш - муайян соха буйича тугри 
мулжал олишга, янги омиллар билан танишишга, вокеликни тула ва чукур 
акс эттиришга ёрдам берадиган мотивдир, деган таърифга хам эгадир. Шунга 
мутаносиб тарзда кизикиш, билиш жараёни тусини кашф этадиган, ижобий 
хис - туйгуларга йуналтирилган объект билан чукуррок танишишга, у хакда 
купрок маълумотга эга булиш, унинг мохиятини англаб етишга нисбатан 
шахснинг истагида намоён булади, кабилида мулохазалар хукм суради.
Шуни алохида таъкидлаш лозимки, шахе иштиёкини кондиришга 
йуналтирилганлигини акс этгирувчи кизикишнинг кондирилиши, хеч качон 
унинг сунишини ифодаламайди, аксинча объектнинг номаълум кирраларини 
аникдашга нисбатан интилиш давом этаверади. Шу билан бирга кизикишлар 
билишнинг унинг жараёнлари функционал холатининг доимий кузгатувчи 
механизми сифатида вужудга келади ва акс этгиришда давом этади.

Download 11,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   109   110   111   112   113   114   115   116   ...   240




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish