Б. М. Умаров, Ш. С. Шойимова



Download 11,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet20/240
Sana20.03.2022
Hajmi11,32 Mb.
#504309
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   240
Bog'liq
kasbij psixologiya Shoyimova

ишлов 
бериш 
методлари 
гурухи. 
Микдорий 
маълумотларга 
ишлов 
бериш 
усулларига 
тадкикот 
хулосаларини 
чикаришнинг статистик усуллари хамда улар 
у Р Т £ ю и д а г и
маълум 
алокаларини аниклаш, илгари суралган гипотезанинг хакконийлигини 
текшириш кабилар киради. Натижаларга математик ишлов бериш, 
тадкикотларнинг исботланганлигини (репрезантлилиги) танлаб беради.
Сифат курсаткичларининг микдорий ишлов берилганлик билан бир 
каторда психологик тадкикотнинг объективлиги сезиларли даражада 
оширилади. Тадкикот усулларининг тугрилиги нафакат кулланилган 
математик аппаратнинг такомиллашганлигига балки, урганаётган ходиса ва 
объектларни реал микдорий тавсифларини кай даражада акс этишига 
боглик Бу талабларга риоя этмаслик, математик улчовни оддий 
формулалар уйинига айлантиради.
Таълим ёки тарбиянинг у ёки бу амалларини ёки томонларини 
бахолаш учун микдорий белгиларни топиш - математик муаммо 
хисобланмайди. Бу вазифани тадкикотчи психологлар хал этиши керак. 
Аммо бу масалани хал этиш учун улчов усулларини куллаш чегаралари ва 
шароитларини хисобга олиб, психологик ходисаларни тугри улчаш керак 
булади.
Улчов
- маълум коидаларга мувофик вокеалар ва объектларга 
ракамларни куйиб, ёзиш ракамли тавсифларни, нарса - буюм ва 
ходисаларга кушиб ёзилишининг энг оддий методи - уларни кайд этишдир. 
К^айд этишнинг мохияти шундаки - кандайдир белгини ажратиб кузатиш ва 
экспериментда шу белгиси булган предмет ёки ходиса пайдо булса шу 
холат мунтазам кайд этиб борилади. Масалан, укиш сабабларини 
урганишда суровнома асосида жавобнинг у ёки бу вариантини танланган 
талабалар сонини аниклашади кайд этиш натижаларига статистик ишлов 
бериш урганилаётган ходисаларга нисбатан айрим мухим умумлашган ва 
хулосаларни килиш имконини беради. Кдйд этишнинг мухим хусусияти 
шундаки, у психологик - педагогик тадкикотларда куп учрайдиган хол 
булиб, яъни урганилаётган ходисаларнинг белгиларини аниклаш, имкони 
булмаган холларда хам микдорий жихатларини тахлил килади.
Масалан, талабаларнинг билим ва малакалари даражасини, у ёки бу 
маънавий сифатларининг ривожланиши бу таълим методининг самарали 
даражасини тугри улчаб бермайди. Аммо шунга тегишли вокеаларни -
хатолар, узини тутиши ва хоказоларни кайд этиб, бу сифатларнинг маълум
30


микдорий тавсифини олиш мумкин. Демак, улар пайдо булишининг 
конуниятларини урганиши мумкин.
Маълумотларга мивдорий тавсиф беришнинг кейинги методи -

Download 11,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   16   17   18   19   20   21   22   23   ...   240




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish