Б. М. Умаров, Ш. С. Шойимова



Download 11,32 Mb.
Pdf ko'rish
bet144/240
Sana20.03.2022
Hajmi11,32 Mb.
#504309
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   240
Bog'liq
kasbij psixologiya Shoyimova

стандартпаштиуиягсш
турида 
сухбатдошлар бир бирининг асосий ролига эмас, балки жамият ёки этикет 
талабларига 
мувофик 
“никоблар 
контакти” 
шаклида 
муносабатга 
киришишади. Масалан, харбийлардаги саломлашиш, бунда мулокот 
килишга хохиш булмасада одам белгиланган ритуалга буйсуниши, “уйин 
коидаларига” амал килиши лозим. Шунинг учун у сухбатдош булишга 
тайёргарлик курмайди, минимум мулокот килиш имконини берувчи “никоб 
кияди”. Бу “катнашмаслик никоби”, “хушмуомалалик никоби”, “илтифот 
никоби” булиши хам мумкин. Масалан, шахар транспортида харакатланиш 
давомида сизга нимадир ёки кимдир ёкимсиз булса хам белгиланган 
стандарт юз ифодасига риоя этиш талаб этилади.
Стандартлаштирилган мулокот даражасида субъект белгиланган 
стандарт ташки куриниш, тон, манерага тугри келиши тулаконли продуктив 
мулокотни эмас, мулокот куринишини ифода этади холос. Никоб остидаги 
сухбатдош билак учрашганда биз хам узимиз сезмаган холда никоб киямиз, 
бу эса тулаконли мулокот ва бир-бирини тушунишни кийинлашишига олиб 
келади.
Никрблар контакти -
бу расмий мулокот булиб, жамиятда ёки аник 
бир ижтимоий мухитда белгиланган анъана, удум, коидалар, меъёрлар 
билан белгиланади.
177


Юцори дараж адат
мулокот узгача кечади, бунда сухбатдошлар бир- 
бирини предмет сифатида эмас, диалогда эътибор каратиш, эшитиш, 
тушуниш лозим булган шахсий сифатларга эга субъект сифатида акс 
этишади. Юкори даражадаги мулокот турлари сифатида 
конвениионал.
уйин, ишга оид ва маънавий
куринишлари фаркданади.
Мулоцотнинг конвениионал даражаси
келишув асосидаги юкори 
маданият мулокотини, тенглик, бир-бирига эътиборни такозо этади ва 
келишув шартларига мос келади (сухбатдошлар бир хилда мулокот килиш 
мумкин булган чегараларни билишади ва ундан чикишга харакат 
килишмайди). Сухбатдошига нисбатан сермулозаматлиликни намоён 
к;илиб, одоб-ахлок коидаларини коммуникатив билимдонлиги билан бирга 
кушиб олиб боради. Шу сабабли, мулокот тугашидан аввал иккаласи хам: 
“Танишганимдан хурсандман”, “Сиз билан сухбат куриб марокли дам 
олдим” ва х.к. тарзида тайёр жумлалардан фойдаланишади. Конвенциал 
даражада сухбатдошлардан юкори мулокот маданиятини талаб килинади.

Download 11,32 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   140   141   142   143   144   145   146   147   ...   240




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish