Axmedova Malohat Ergashevna pedagogika nazariyasi va tarixi

Talaba-yoshlar m a’naviy sifatlarini  amalga  oshirish 
m etodikasi
Tavsifli
k o‘rsatkichlar
Tekshirish  turlari. 
B osh lan g‘ich  darajalari
Tekshirish mazmuni
Pedagogika 
tarixini 
o ‘qitishda 
talabalar 
m a’naviy 
sifatlarini 
tarbiyalashning 
rivojlanganlik darajasi, psixologik xususiyatlari
Tekshirish  maqsadi
Talabalarning  m a’naviy  sifatlari  rivojlanganlik 
darajasining  DTS  va  Kadrlar tayyorlash  m illiy 
modeli bilan qiyoslash
Tekshirish uslublarining 
mazmuni
Nazorat  topshiriqlari,  savolnomalar,  amaliy 
ishlar,  ish ob ’ektlari, mustaqil topshiriqlar.
Nazoratning qaytarilishi
Bir marotaba,  o ‘quv yili  o'rtasida
Talabalar soni
Kamida 20-25 ta
Nazorat turi
Laboratoriya sharoiti,  auditoriya, tabiiy sharoit, 
amaliy,  seminar m ashg‘ulotida.
Pedagogika  tarixi  fanini  o'rganishda  asosan  tarixiy  m anbalar 
o ‘rganildi,adabiyotlartahliletildi,trening, suhb atso^ovnom alaro^tkazish 
m etodikasi  yaratildi.  Talabalarning  aqliy  va  amaliy  qobiliyatlarining 
rivojlanganlik  darajalari,  hayotiy  y o ‘llanm alari  va  m a’naviy  fazilatlari, 
bilim,  ko ‘nikm a  va  m alakalari  o 'z   o 'tm ish   tarixini  anglashini  aniqlash 
m aqsadida savol-javob  o ‘yinini tashkil  etish lozim.
Talabalarni  turli,  hatto  bizdan  ju d a  uzoq  davrlarda,  turli 
m am lakatlarda  yashab,  ijod  qilgan  psixologiya,  pedogogika,  xususiy 
uslubiyotlar rivojiga bebaho hissa q o ‘shgan buyuk olimlar faoliyati bilan 
chuqur  tanishtirish  edi.  U lar  orasida  ayniqsa,  buyuk  yurtdoshlarim iz 
o ‘rta  asrlar  qom usiy  olimlari:  A bulxayr  ibn  Hammor,  Abu  N asr  ibn
109

---

Iroq.  Abu  Nasr  Forobiy,  ibn  Sino,  Abu  R ayhon  Beruniy,  A bu  Sahl 
Masihiy,  Abu  A bdulloh  Iloqiy,  A bu  Ali  ibn  M iskavayx,  A bu  M ansur 
as-Saolibiy,  M axm ud  Xamid  ibn  X idr  al-X o‘jandiy,  al-M uttatabib, 
Abul  Hakim  al-Qosiy,  al-Xorazmiy  va  boshqalar  borligi,  oliy  ta ’lim 
m uassasalarida  ularning  m a’naviy  ta ’lim -tarbiyaga  oid  qarashlari  bilan 
talabalarni  tanishtirish  va  ularni  m a ’naviy  sifatlarini  tarbiyalash  lozim. 
Qadimgi  yodgorliklar va allom alam ing ta ’lim -tarbiyaga oid qarashlarida 
m a’naviy-axloqiy tarbiya m e|onlari ham  ishlab chiqilganki, bu m ezonlar 
talabalarda m a’naviy sifatlarni  tarbiyalashda muhim  aham iyatga  ega.  Bu 
m a’naviy  sifatlar:  m aqsad  sari  intiluvchanlik,  bilimga  intilish,  poklik, 
adolat,  haqiqatgo‘ylik,  donolik,  saxiylik  va  m uruvvatlilik,  bolalar  va 
keksalarga  g ’am xo'rlik,  jiddiylik,  jasurlik  va  boshqalardir.  Talabalarga 
kirishuvchanlik,  ham korlik  va  o ‘zaro  yordam ga  intilish  kabi  m a ’naviy 
sifatlarning aham iyatini ham  yetkazishdir.
M a’lumki,  «Pedagogika  tarixi»  kursi  4-sem estrda  o ‘qitiladi.  Fan 
bo'yicha  dasturning  «tushuntirish  xati»da  aytilishicha,  pedagogika 
tarixini  fan  sifatida  o ‘rganish  pedagogik  fikrlash  doirasini  kengaytiradi, 
o ‘tm ish  pedagogik  tajribasiga  to ‘g‘ri  munosabatni  shakllantirishga 
k o ‘maklashadi...  alohida  m utafakkirlar  va  pedagoglarning  tarbiyaga 
oid  qarashlarini  yoritishda  pedagogik  nazariyasining  rivojlanishiga 
ko ‘maklashgan  yangilikni  maksimal  aniqlik  bilan  ajratish  zarur:  « o ‘quv 
rejasi»da k o 'zd a tutilgan soatlar m iqdori «Pedagogika tarixi» kursi  fanini 
izchil bayon qilish va ayniqsa m a’naviy tushunchalam i anglab olish uchun 
yetarli  emas.  Shuning  uchun  ayrim  m avzularga  qo'llanm a  m uam m osi 
bilan  bog‘liq  qo ‘shim chalar  kiritdik  ayrim  m avzular  esa  o'qituvchi 
ixtiyoriga k o ‘ra talabalarga mustaqil ta ’lim uchun tavsiya etildi»61.
Bu  ancha  m uhim   tavsiya.  «Pedagogika  tarixi»ni  o ‘qitishda 
talabalarni  buyuk  yurtdoshlarim iz  ham da  0 ‘rta  va  Yaqin  Sharq 
mutafakkirlarining  pedagogik  fikr  va  g'oyalari  bilan  tanishtirishda 
foydalanish  zarurligini  ta ’kidlashim izga  asos  bo‘ladi.  Aynan  ular  o ‘rta 
asrdayoq  pedagogika  nazariyasining  ilgarilashi  uchun  turtki  bo'lgan 
yangilikni  topa  olganlar.  M utafakkirlarning  asrlar  osha  o‘tib  kelgan  fikr 
va g'oyalari  bizning zam onam izda ham  ahamiyatlidir.
O 'qituvchi  talabalarni  nafaqat  ulug‘  allom alar  m erosi  bilan 
tanishtirishi,  balki bu m erosga qiziqish uyg'ota  bilishi, ularning hayoti va 
ilmiv  faoliyati.  p edagogik  fikr  va  qarashlari  haqida  yangi,  yanada  to ‘liq 
61  Pedagogikatarixi. Dastur. -Т.: TPDU, 2006. -B .26.
110

---

bilimlarni  m ustaqil  ravishda  egallashga  intilishini  tarbiyalashi,  ulardan 
ta’lim  m uassasalarida  faoliyat  k o ‘rsatishda  foydalanishiga  rag'bat 
uyg‘otishi  lozim.
Shu o 'rinda 0 ‘zbekiston Respublikasi Prezidenti I.A.K arim ovning 
xalqimizning m a'naviy-axloqiy qadriyatlarini tiklash, buyuk ajdodlarim iz 
merosini  xalq  boyligiga  aylantirish  eng  m uhim   vazifalardan  ekani 
haqidagi  so ‘zlari nihoyatda o'rinli.
D astur  va  darsliklar  tahlili  davom ida,  ishonch  hosil  qildikki. 
M a’m un  akadem iyasi  allom alarining  pedagogik  fikr  va  g ‘ovalar: 
ularda  keng  o ‘rin  olmagan.  Bu  fikr  va  g ‘oyalam ing  hayotda  alohida 
o 'rin   tutganligiga  ham  urg'u  berib  borish  lozim.  Buni  esa  o ‘zi  shu  fikr 
va  g ‘oyalarni  yaxshi  bilgan,  tushungan  va  shunga  amal  qila  oladigan 
m utaxassisgina bajarishi mumkin.
Turli  davrlarda,  turli  ijtim oiy-iqtisodiy  o'zgarishlar  sharoitida 
yashab,  ijod  qilgan  m a’rifatparvar  olim larning  qarashlari,  fikrlari,  eng 
m uhim  pedagogik m uam m olar talqinidagi  o ‘xshashlikni qanday izohlash 
m um kin?
B izningcha, bu ikki  asosiy holat bilan tavsiflanadi:
1.  Turli  davr,  turli  avlodga m ansub b o ‘lgan buyuk olim lar qadimgi 
G retsiya  (Sparta,  Afina),  Rim,  Yaqin  v a  0 ‘rta  Sharq  m am lakatlarida 
pedagogik fikrlarningrivojlanish tarixini, albatta, kuzatib borganlar, Sharq 
m adaniyatining  G ‘arbiy Yevropa m adaniyatiga ta ’sirini ta ’kidlaganlar.
U lar  o ‘z  o'tm ishdoshlarining  yoshlar  m a ’naviy  tarbiyasiga  oid 
m erosida  eng  qim matli  fikr  va  g ‘oyalarni  aniqlashgan,  tahlil  qilishgan, 
baholashgan,  saralab  olishgan,  ular  bilan  qurollanib,  ularga  tayanib. 
pedagogik fikrlarning keyingi  rivojiga k o ‘maklashgan.
2.  Agar  keyingi  avlod  olimlari  m a’naviy  tarbiya  haqidagi  asosiy 
fikr  va  g ‘ovalarni  oldingilarini  rivojlantirib  talqin  qilishsa,  bu  talqinlar 
turli  olimlar  ongida  turli  davr,  turli  sharoitlarda  yuzaga  kelib,  umumiy 
konsepsiyalarda vaqt sinovidan  o 'tg an  va o ‘z  qimmatini  ishonarli  tarzda 
tasdiqlagan.
A gar 
ular 
talabalarni 
m a’naviy 
tarbiya 
m ezonlari 
bilan 
tanishtirishdagi  katta  im koniyatlarni  o ‘zida  qamray  olsa,  bir  necha 
guruhlarda  q o ‘shib  o ‘tiladigan  m a’ruzadan  farqli  o ‘laroq,  ular  kichik 
akademik  guruhlarda  olib  borilsa,  bunda  har  bir  talaba  shaxsini 
o ‘rganayotgan  m aterialga  alohida  qiziqtirish,  maxsus  m ustaqil  ishga
111

---

I ay' bat  uvg'otish  imkoniyati ta ’minlanadi.
Kslntma! 
Talabaiar  tomonidan  o'rganilgan  barcha  materialni  saralab 
va  umumlashtirib,  tegishli  xulosalarga  kelgan  o'qituvchi 
yana  bir  bor  uning  kasbiy  va  shaxsiy-ma’naviy  sifatlarini 
tarbiyalashdagi ahamiyatiga to'xtaladi. Pedagogika oliy ta’lim 
muassasalarida  o‘quv  jarayonida  ta’limning  shakllari  ham 
haqli ravishda alohida o‘rin tuta boshladi.