Автомобилларда юк ва пассажирлар таши асослари


Контейнерларда ташишни ташкил этиш



Download 6,35 Mb.
Pdf ko'rish
bet102/143
Sana10.04.2022
Hajmi6,35 Mb.
#540947
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   143
Bog'liq
Автомабилларда юк ва пассажирлар ташиш асослари

Контейнерларда ташишни ташкил этиш . 
Т аш и ш н и н г энг 
кўп тарқалган схемалари (23-расм ) куйидагичадир:
— контейнерни транспорт воситасидан туш ирмасдан ёки 
ю кли кон тей н ерн и туш ириб қолдири б, ёки бўш ати лган ла- 
рини бош қа бекатларга қайтариш ;
— ю кланган кон тейнерни юк қабул этувчига етказиб бе­
риб, улардаги олдиндан бўшатилган бош қа контейнерни ёки 
юк ортилгаи контейнерни олиб кетиш ;
169


Т е м и р й ў л с т а н ц и я с и
б)
Қабул этупчи 
Жўнатупчи
Жўнатувчи-қабул этупчи 
Юкли қатноп 
Буш (юксии) қатнои
2 3 - р а с м . К о н т е й н с р л а р
т а ш и ш с х е м а с и
— юкланган ва бўш контей- 
нерларни ю к жўнатувчига етка­
зиб бериш ва олдиндан ю клан ­
ган ёки бўшатилган бош қа кон ­
тейнерни темир йўл ю к бекати- 
га қайтариш .
Контейнерларни автомобил- 
дан туш ирмай бажарилувчи т а ­
ш иш иш лари (23-расм, 
в)
юк 
о қ и м л а р и к и ч и к ва у л ар н и
қабул этувчиларда ту ш и р и ш - 
ортиш механизм лари й ўқ ж ой ­
ларда иш латилади. Қ атнов ма- 
соф асидан ф ойдаланиш к о э ф ­
ф и ц и е н т эн г юқори бўлган та­
шишлар, яъни иккала йўналиш- 
да ҳам юкланган контейнерларни 
таш иш (23-расм, 
б)
энг самаралидир. Агар орқага юборилув- 
чи ю клар бўлмаса, 23-а расмдаги схема бўйича таш иш ни 
таш кил этиш максадга мувофикдир.
Контейнерлар майдони ва алмаштириш пунктлари. Бун­
дай майдонлар ёки терм иналларда контейнерлар бир тр ан с­
порт туридан икки н чи си га ўгказилади, масалан, темир йўл 
транспортидан автомобилга ёки унинг акси. Бундай терм и- 
наллар (м айдонлар) контейнерли ю клар жуда кўп келадиган 
ва жўнатиладиган пунктлар (й и рик тем ир йўл бегатлари, 
дарё ва денгиз порт ва пристанлари) ёқасида қурилиб, та­
ш иш лар таш кил этилади. К онтейнер терм иналларида ю к­
ланган ва бўшатилган контейнерлар қабул этилади ва ж ўна- 
тилади, улар йўналишларга караб сафланади, ҳужжатлар рас- 
ми йл аш тирил ад и, ортиш -туш ириш ишлари бажарилади. Юк 
жўнатувчилардан тем ир йўл бекатига келтириш ва юк қабул 
этувчиларга тем ир йўл бекатидаи етказиб бериш , амалда, 
автомобиль транспорти билан бажарилади.
К онтейн ерли таш и ш лар н и таш ки л эти ш да о ч и қ ва 
паст ки либ и ш лан ган , қоп лам аси асф альт-б етон бўлган 
м ай д он лар кури лади. К о н те й н ер л а р бундай м а й д о н л а р - 
да бир неча катор килиб ж ойлаш тирилади. Қаторлар ораси- 
да тар о зб о н л ар н и н г меъёрда иш лаш и м кон и бўлиш и учун 
камида 0,6 м м асоф а қолдиради.
170


Ҳ аракатланиш га қулайлик я рати ш учун бундай м айдон ­
лар автом обилларнинг бемалол кирув ж ойлари ёки у ёкдан, 
б у -ёқ қа ўтиб борувчи йўл би лан таъ м и н лан ган бўли ш и за ­
рур. Ҳ ар 25-45 м оралатиб автом обиллар қатнови ва ён ги н - 
га қарш и эн и 4,0 метрли кўн д алан г йўлаклар бўлиш и л о ­
зим . К онтейн ер м ай д он лари н и қабул этувчи, жўнатувчи ва 
вази ф аси га кўра м ахсуслаш тирилган бўлакларга аж ратиш
мақсадга мувофикдир.
Т ем и р йўл бекатларидаги к о н тей н ер м айдон ларида о р ­
ти ш -туш и ри ш иш лари кўп и н ч а тўрт тая н ч л и кранларда 
баж арилади , ю к обороти н иҳоятда катта терм и н ал лард а 
кўп ри кл и ю клагичлар ҳам ўрнатилади.
К онтейн ер ю клагичли тер м и н ал л ар автом об и ль тр ан с­
порти ти зи м и д аги ю к б екатларида ҳам таш к и л эти ли ш и
мум кин. Бунда автом об и ллар б илан кон тей н ер л ар д а ш а- 
ҳар (ви лоят)лараро ю к таш и ш и ш лари баж арилади . К о н ­
тей н ерларда ю к таш и ш ул арн и н г ж ўн ати ш п арти ялари н и
й и ри кл аш ти ри ш ҳисобига кўп ю к кўтариш хусусиятига 
эга бўлган поездларда ю кларн и еткази б бери ш и м к о н и я ­
ти ни яратади.
Й ирик саноат корхоналари ўз ҳудудлари ичида контей­
нер алмаш тириш пунктларини таш кил этиб, у ерда юклар 
қабул этилади ва юкланган (бўшатилган) контейнерлар жўна- 
тилади. Айрим ҳолларда бир неча ю к эгалари бирлаш иб, 
корхоналараро контейнер алмашуви пунктлари таш кил эти ­
лади. Бундай пунктларда контейнерлар алмаш уви ф онди 
таш кил этилиш и лозим. Бундай терм иналларда кон тей н ер­
ларни келтириш ёки жўнатиш ком плекси, тр ан сп орт-экс­
педиция хизмати таш кил этилиш и ва ортиш -туш ириш опе- 
рациялари механизациялаш тирилган бўлиш и лозим. К он ­
тейнер алмашув пунктлари ф аоли яти н ин г асоси: жўнатув- 
чилар олдиндан (автомобиллар келгунча) таш иш га мўлжал- 
л а н г а н к о н т е й н е р л а р н и ю к л а б т а й ё р л а б қ ў й и ш , йўл 
ҳужжатларини олдиндан расмийлаш тириш тамойилида бўли- 
ши лозим. Ю к қабул этувчилар ҳам контейнерларни авто- 
мобилдан туш ириб олганларидан сўнг зудлик билан уларни 
бўшатиш там ойили асосида иш лаш лари лозим.
М оки усулидаги таш и ш д ан ф о й д а л ан и ш д а кон тей н ер 
алм аш ув п унктлари ҳам да ко н тей н ер л ар н и ю клаш тер м и - 
налидаги тр ан сп о р т ж араён и олди н д ан ко н тей н ер л и ярим
171


ти ркам ага ортиш орқали таш ки л қ и л и н и ш и м ум кин. И ш - 
лар бундай таш кил этил ганда автопоезднинг асоси бўлмиш 
тягачлар унумсиз туриш ини миним ум га келтириш га (одат­
да 3-5 м инутдан ош м асли ги га) эри ш и ш м ум кин. Бундай 
пунктларда автою клагич ёк и авто кран л ар и ш лаш лари с а ­
ма рал и бўлади.
Ю кларни тагликда пакетлаб таш иш автомобиль, тем ир 
йўл, сув ва ҳаво транспортларида аралаш ёки тўғридан-тўғри 
алоқали таш иш ларда қўлланилади. Бунда ю кларнинг тран с­
порт ж араён и н и н г барча босқичларида ҳам пакетлари бу- 
зилм аслиги, уларни орти ш -туш ири ш оп ерац и ялари н и ме- 
хан и зац иялаш ти ри ш усуллари қўллаиилиш и лозим.
А втом обиль тран сп о р ти д а ю кларн и тагликда пакетлаб 
таш и ш барча универсал (бортли) автом оби ллар, ти ркам а 
ва ярим ти ркам ал ард а баж арилади. Т агли кд а пакетлаб та ­
ш иш да ф ургон к у зови н и н г таги (п оли ) махсус су рил у вч и 
қилиб иш ланган бўлса, авто ю клагичлар фургон ичига кир- 
гази лм ай о р ти ш -ту ш и р и ш и ш л ар и н и б аж ариш и м кон и
бўлади. Баъзи ҳолларда қо план ган унларни тагликда па­
кетлаб таш и ш да автом оби ль кузови н и н г том қи см и сури- 
л ад и ган бўлади.
А втотранспортда п акетлаб аралаш ю к таш иш ти зи м и ­
ни ж орий этиш да автом оби ллар иш чизм алари жўнатув- 
ч илар ва қабул этувчи лар билан бир қаторда б о ш қ а турда­
ги тр ан сп орт корхон алари билан ҳам кели ш и б тузилади. 
Т ўгри дан-тўғри авто м о б и л л ар д а п акетлаб таш и ш д а ю к 
эгалари ом б орлари ай н и таш иш ларга м осланган ва улар- 
да етарли дараж ада ор ти ш -ту ш и р и ш м еханизм лари бор- 
лиги м ақсадга м увоф икдир.
А втом обиль тран сп о р ти д а гиш тларни ҳам тагликларда 
пакетлаб таш иш кенг ж ори й этилган . К он тей н ер ва п а­
кетлаб таш и ш да махсуслаш тирилган автом об и ль ва авто- 
п оездлардан ф ой д алан и ш э н г яхш и сам ара беради.
М ассаси 10, 20 ва 30 тон нали контейнер таш иш га м ос­
ланган автопоездлар тягач ва универсал (бортли) ярим ти р- 
кам адан иборат бўлади. Я рим ти р кам ал ар кон тей н ерн и
маҳкамловчи уш лагичлар билан ж иҳозланган бўлади. 10, 
20 ва 30 тоннсши кон тей н ер л ар н и !ir ост габарит ўлчамлари 
эни бўйича бир хил (2438 мм) ва узунлиги бўйича ўз навба- 
тида 2991, 6058 ва 12192 мм ёки улар нисбати 1:2:4: қилиб
172


иш ланганлиги учун битта ярим ти ркам ага 30 т л и 1 та к о н ­
тейнер, 20 т ли - 2 та, 20 т-л и 1 та ва 10 т-л и 2 та ёки ф ақ ат 
10 т ли 4 та кон тей н ер ж ойлаш ади.

Download 6,35 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   98   99   100   101   102   103   104   105   ...   143




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish